Нова друштвена одбрана, Essays (university) of Criminology

Download Нова друштвена одбрана and more Essays (university) Criminology in PDF only on Docsity!

СЕМИНАРСКИ РАД

НОВА ДРУШТВЕНА ОДБРАНА

МЕНТОР:

доц. др. Наталија Лукић

ИЗРАДИО:

Кристијан Николић 19/

САДРЖАЈ СЕМИНАРСКОГ РАДА:

• 1. О теорији......................................................................................
  • 1.1. Радикални метод............................................................
  • 1.2. Умерени метод...............................................................
• 2. Практични домашај теорије.....................................................
  • 2.1. Малолетни учиниоци кривичних дела.........................
• 3. Закључак.......................................................................................
• ЛИТЕРАТУРА......................................................................................

критика се налазе пре свега кривичноправни системи из тридесетих година двадесетог века.

Након настанка теорије Нове друштвене одбране убрзо долази до раздвајања између две струје унутар ње, једне која је радикална, са циљем да иста "замени кривично право, а не да се у њега интегрише"^1 , док друга умерена подразумева кориговање института кривичног права концепцијом друштвене одбране, те стварање једне компактне целине. Главни заговорник радикалније струје је Филипo Граматикa , а умереније Марк Ансел. Због мноштва различитих ставова између две струје немогуће је начелно описати које су њихове карактеристике, због тога ћу посебице описати сваку од ових фракција унутар теорије Нове друштвене одбране.

1.1 Радикални метод

Овај метод је обелодањен најпре у раду Principios de defensa social , Filippo Gramatica 1963.г , и представља један револуцинаран поглед на друштвену антикрималну делатност. Овај метод почива на одбацивању свих типичних установа (кривице, санкције, одговорности, умишљаја) које се примењују у данашњем кривичноправном систему, а све под "изговором" неједнакости између државе и појединца^2.

Своје замисли она теоријски образложе на још неколико начина, један од њих је тврдња о легитимности државе. Наиме, заговорници овог метода сматрају да је акција државе на уклањању криминалног фактора у друштву у тренутном систему нелегитимна. По њима, легитимна је само она акција која за циљ има само "личност појединца који је показао своју непослушност" као и друге карактере који могу утицати на вредновање његове непослушности попут друштвених карактеристика особе, психолошког стања у којем се налазила при извршењу описане непослушности.

1 - Ђ. Игњатовић, Теорије у Криминологији, 314, 5.1.

2 - Граматика у свом делу /1963/ то карактерише на овај начин: "Сједне стране, појединац се суочава са највишим изразом сопствене подређености, а с друге, држава трага за свим оним методама које би јој омогућиле да потврди своју вољу и своју моћ". Principios de defensa social, Ф. Граматика

Оваква аргументација Граматике у свом делу нас води до фундаменталних схвата на којим лежи његове теорије. Наиме он за своју теорију каже да иста лежи на уважавању субјекта, односно субјективизму - који уједно представља основну одлику његове теорије. Субјективизам у овом контексту схватамо као тенденцију да друштвено невредно понашање у ствари постане невредно понашање човека, неодвојиво од његове личности. Према томе, постојање кривичног дела у коме се, у материјалном смислу, мери та друштвена невредност се одбацује све док не усвоји свој персонални супстрат.

Радикални метод такође почива на још неким основама, који су у суштини јако слични појму субјективизма који смо малочас објаснили. То је појам индивидулазицаје који Граматика наводи као инспирацију његовог учења. Управо у вези са овим појмом настојим доказати да је у ствари учење о друштвеној одбрани настало и раније пре Другог светског рата, а да је након њега она интензивирана и дорађена(вид.под.3). Фундаментална опречност индивидуализације са тренутним кривичноправним нормама се налази на плану одмеравања казне, која се креће у законом

прописаном опсегу (од - до) што се коси са учењем о антидруштвеном понашању које заступа ова теорија.

Граматика у свом делу нуди начин на који треба заменити

кривичноправни систем у једној земљи. Наиме, он полази од

основне претпоставке да санкција не може постојати као циљ

којем тежи кривично право 4.^ Ову констатацију објашњавамо

кроз класични формални појам кривчног дела. Наиме, кривично

законодавство (посебно) се састоји од кривичних дела који су

формулисани по принципу (опис бића к.дела + санкција).

3 - Saleilles, Individualizacija kazne, 1898.g - "Оно што је добро у класичном кривичноправном систему је морална и субјетивна одговорност, а оно што је лоше су последице које су из њих произашле".

4 - Ђ. Игњатовић, Теорије у Криминологији, део 26, Ф. Граматика - Принципи друштвене одбране, 314, 4.2.

1.2. Умерени метод

Умерени метод ове теорије плод је др. Марка Ансела, француског доктора правних наука, који је у свом делу La Défense sociale (1985.г) обелоданио своје идеје, по својој садржини, са доста софистициранијим методима интервенције у антикриминални систем државе, за разлику од потпуног укиадња кривичног права што је циљ претходне фракције у оквиру ове теорије. Међутим, пре него да кренемо да образлажемо конкретне разлике између ове две теорије, потребно је да нагласимо да су и једна и друга теорија створени на истим темељима. Темељи идеје друштвене одбране обитавају у "Минималном програму", док теоријске концепције (умерени и радикални метод) представљају епилог додатне научне обраде тих полазних идеја.

За Ансела, првобитно, Нова друштвена одбрана представља пре свега један авангардни покрет. Покрет који се пре свега темељи на својим мисаоним и реформаторским идејама којим испитује законодавство, управне органе, судије, медије и све остало што је карактеристично за једну успешну борбу против криминалитета у земљи7.^ Због тога заговорници Нове друштване одбране не представљају одређене делегате, већ искључиво мислиоце који своју идеју теже да претопе у праксу.

Теорија Нове друштвене одбране по аутору ове теорије обухвата три основна става:

1) проучава и критички оцењује постојећи антикириминални систем

2) не ограничава феноменен криминала само на кривично право

3 ) изградња ефикаснијег система криминалне политике

Под првим ставом, схватамо намену теорије друштвене одбране. Наиме, њена намена је да стално посматра и испитује све

врлине, мане и особине постојећег система реаговања на з

лочин, и константно тражећи ефикаснији и бољи метод.

7 - Ђ. Игњатовић, Теорије у Криминологији, део 27, др М. Ансел - Друштвена одбрана, 318, 1

Под другим ставом, схватамо да концепција друштвене

одбране не захтева искључивање свих осталих наука (сем кривичног права) на плану проучавања антикриминалног понашања, већ напротив, ангажовање што већег броја других наука које могу дати свој допринос у једној свестраној антикриминалној борби.

Под трећим ставом, подразумевамо концепцију која се бори против ретрибутивне репресије државе и поштовање личних права. Борба против ретрибутивне репресије државе означава борбу против криминалног система који је усредсређен на кажњавање^8 , а не ресоцијализацију починиоца кривичног дела у друштво. Због тога се како Ансел наводи, овај покрет може сматрати искључиво антикривичним или бар покретом који је ван опсега кривичног права. Поштовање личних права настоји да заштити задирања државе у нека основна лична права појединца, и подизање људских вредности на виши ниво^9.

Ансел истиче наднационалност његове теорије, поносећи се тиме што се покрет друштвене одбране као такав организовао пред снажним међународним органзацијама, попут Уједињених нација, Савета европе, УНЕСКА, СЗО итд. Због такве особености коју има ова теорија, она се не ограничава на једну државу , већ на све државе овог света.

На крају, овај покрет карактеришемо као мобилан , динамичан , који тежи јаком критичком испитивању стварности. Мобилност је карактеристика покрета с обзиром да се исти адаптира свим светским трендовима који се мењају и променама на глобалном плану. Динамичан јер предлаже конкретна решења која су остварива у пракси^10. Тежи јаком критичком испитивању стварности због тога што a priori одбацује смисао појединих института кривичног права, данас актуелних, уз потребу да се ревидира њихов статус^11.

8 - Објашњење је горе изложено код критике Граматике на то што је кажњавање основна намена постојања кривичноправног система

9 - Ђ. Игњатовић, Теорије у Криминологији, део 27, др М. Ансел - Друштвена одбрана, 319, 4

10 - конкретне мере за опасне учиниоце к. дела, изрицање условне осуде малолетницима и млађим пунолетницима итд

11 - неодговорност правних лица, разлику између умишљаја и побуде итд...

представљају мере упозорења и усмеравања , мере појачаног надзора , заводске мере.

Мере упозорења и усмеравања представљају једну од мера која за циљ има ресоцијализацију починиоца малолетних починиоца кривичних дела. Може се изрећи до једне године и подразумева изрицање судског укора или посебних обавеза. У оквиру посебних обавеза подразумевамо одређене ситуације деце да похађају наставу у школи редовно итд. Управо овде видимо смисао теорије Нове друштвене одбране који овим мерама жели да малолетне починиоце кривичних дела^14 неказни, већ једним нерепресивним методама поново интегрише у друштво. Обавезе изречене од стране државе немају смисао првенствено достизање друштвене правде, наношења малолетнику реципроцитетне боли коју је оно извршило извршењем кривичних дела, већ жели искључиво да ради на томе да малолетни починилац кривичних дела схвати његове грешке, научи на својим грешкама и да тако "излечена" јединка се опет врати у друштво. Из тог става видимо и релативно кратко трајање ових мера прописаних законом. Шта више, оне ће најчешће трајати доста краће ако су то оне које усмеравају на хуманитарни рад. По правилу, такве мере усмеравања ће се мерити часовима.

Мере појачаног надзора представља меру која у корену има исти циљ, само користи другачије методе, дужа је и по правилу се користи за нешто теже случајеве регистровања антисоцијалног понашања. Подразумева континуирани надзор неког трећег субјекта над малолетником, како би се обезбедио процес његове ресоцијализације у друштво. Та обавеза (надгледања) може бити поверена разним субјектима (родитељ, старатељ, хранитељ, орган старатељства, посебна установа за васпитање и образовање...). По правилу оне могу трајати од шест месеци до две године.

Заводске мере представљају мере за најтеже случајеве, изричу се онима који су показали озбиљан степен антидруштвеног понашањ

14 - Намерно изостављамо речи деце, с обзиром да је кривична одговорност деце у нашем праву регулисана негативно. Односно, деца нису кривично одговорна. Под децом се подразумевају малолетници узраста до навршене 14. године. Од 14 до 16 је категорија млађих малолетника, а од 16 до пунолетства категорија старијих малолетника. Постоје посебна правила која важе за пунолетна лица од 18-21.г

и подразумева доста озбиљније ангажовање друштва плану његове ресоцијализације. Подразумева упућивање у васпитну установу до две године, или упућивање у васпитно-поправни дом што може трајати четири године. Поред тога ове мере се користе у ситуацијама када су лица која су извршили одређени антидруштвени акт малолетници са психичким поремећајима или су пак ометена у психофизичком развоју, у том случају им се може изрећи мера упућивања у посебну установу за лечење и оспособљавање максималне дужине до три године.

3. Закључак и став аутора

Теорија Нове друштвене одбране представља један свестрани авангардни покрет, који нема за циљ промене само унутар једног кривичноправног система, већ промене унутар целог друштва, па чак и сваког човека понаособ. Ова теорија нас учи да друштво не може почивати на утиснутим параграфима на парчету хартије на којем на почетку стоји великим словима исписано "КРИВИЧНИ ЗАКОНИК". Она познаје нешто вредније од те хартије, познаје људски живот, нашу различитост и право на другу шансу. Иако име ове теорије носи назив "Друштвена одбрана" рекло би се , ако посматрамо суштину, да је циљ ове теорије друштвена реинтеграција и помирење, јер није циљ онога ко мере прописује ретрибутивна репресија као што смо већ навели, већ искључиво ресоцијализација појединца у друштво након извршеног деликта, или како би творци ове теорије рекли антидруштвеног понашања.

Сматрам да поред малолетних учинилаца кривичних дела, као и материје која регулише оне који захтевају обавезно лечење или збрињавање у установама, ова теорија треба своје место пронаћи и у многим другим областима кривичног закондавства. Истакао бих пример саобраћајних преступника који у опасност доведу животе људи, а понајвише деце, оних који свој живот а и живот других прекодозвољеном конзумацијом алкохола. Наиме, сматрам да би одређене васпитне мере у њиховом контексту (нешто другачије него оне које данас постоје) могле повећати ефикасност нашег антикриминалног система. Циљ тих мера не треба бити репресија наравно, већ подсећање починиоцу да својим понашањем може

ЛИТЕРАТУРА:

1. др. Ђорђе Игњатовић - "Теорије у криминологији"

2. др. Ђорђе Игњатовић - Криминологија

3. Обрад Перић - "Друштвена одбрана" 19 91

4. др. Игор Вуковић - "Кривично право /општи део/" 2021

5. Ф. Граматика - Принципи друштвене одбране, 1963