Download Građansko pravo: Pravni odnosi i subjekti and more Cheat Sheet Law in PDF only on Docsity!
1.- ПОЈАМ, НАЗИВ И ПРЕДМЕТ ГРАЂАНСКОГ ПРАВА
Граћанско право је скуп општих правних норми којима се регулишу грађанска субјективна права. Појам грађанског права одређујемо у:: ⮚ објективном и ⮚ субјективном смислу. а) Грађанско право у објективном смислу јесте грана приватног права коју чини скуп ппавних норми којима се уређују грађанско-правни односи, а који настају међу људима поводом ствари, чинидба или имовине. б) Грађанско право у субјективном смислу означава призната овлашћења субјектима права (пример, физичким лицима) да предузимају акте потребне за задовољење материјалних или нематеријалних интереса. Назив грађанско право потиче од латинског израза ius civile (civis-грађанин). Ius civile је у римском праву означавало право важеће само за римљане, за разлику од ius gentium-а које је важило за странце. Свој данашњи назив и садржину грађанско право добило је захваљујући правној науци 18. века. Предмет грађанског права обухвата друштвене односе који су регулисани грађанско-правним нормама. Предмет грађанског права чине: ❖ имовински односи - односи поводом објекта који се може изразити у новцу. ❖ неимовински односи који се штите имовинском санкцијом (част, достојанство, приватност) Грађанско право чини неколико правних дисциплина. Општи део је скуп хетерогених правних норми који регулише статус или правни положај субјеката у грађанско-правном односу. Назива се још и статусни део јер се њиме регулише настанак, врсте, престанак својства субјеката у праву, тј. правна , пословна и деликтна способност. Грађанско право у ужем смислу чине: ⮚ Стварно право које регулише односе поводом коришћења и располагања стварима. ⮚ Облигационо право којим се регулишу правни односи који настају вољом правних.субјеката (уговорно право) и они правни односи поводом проузроковања штете (одштетно право) ⮚ Наследно право регулише прелаз имовине са једног лица на друго за случај смрти. Грађанско право у ширем смислу чине:
⮚ Породично право које регулише брачно, родитељско и старатељско право ⮚ Међународно-приватно право које регулише грађанско-правне односе са елементом иностраности. 2.- СИСТЕМАТИКА ГРАЂАНСКОГ ПРАВА (ИНСТИТУЦИОНА И ПАНДЕКТНА) Под систематиком грађанског права подразумева се разврставање целокупне материје према одређеним критеријумима полазећи од заједничких елемената. Основни циљ систематике јесте уношење реда, разврставање, и сређивање одређеног материјала. Систематика грађанског права може бити : ⮚ институциона ⮚ пандектна а) Институциона систематика потиче од Гаја. Овде је целокупна материја подељена према правилу: " сво право се односи на: ❖ лица (personae), где спадају: ✔ Статусно ✔ Породично право ❖ ствари (res), где спадају: ✔ Стварно ✔ Наследно право ❖ тужбе (actiones), где спадају: ✔ Облигационо право, и ✔ Тужбе. б) Пандектна систематика везује се за Пандекте. Скуп правних норми који чини право, треба да буде тако распоређен да се правне норме односе једна према другој. Овде грађанско право делимо на: ⮚ Општи и ⮚ Посебни део који чине: o Стварно право o Облигационо право, o Наследно право o Породично право
темеља римског права, а делом је трпео утицај од Пруског, Француског и Аустријскиг Грађанског законика. 8.- СРПСКИ ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК Донет је 25. марта 1844. г. Био је трећи по реду у Европи, одмах после Француског и Аустријског Грађанског законика. Српски Грађански законик је донет захваљујући програму уставобранитеља. Први покушај доношења Грађанског законика био је у виду превођења страних закона, пре свега Француског Грађанског законика. Превод је био врло слаб, чак је и Милош Обреновић био незадовољан овим преводом. Поновни рад на доношењу Грађанског законика отпочео је 1835.г. Милош се обратио Аустрији с молбом да допусти прелазак у Србију Јовану Хаџићу, ради израде Грађанског законика. Пројекат није био погодан за Србију, па се треба угледати на сам Аустријски Грађански законик. Српски Грађански законик представља скраћену верзију Аустријског Грађанског законика: ⮚ У породичном праву ослања се на обичајно право тако да је жена била изједначена са старијим малолетником, па је за пуноважност правних послова које је она склапала био потребан пристанак мужа. ⮚ У наследном праву жена није могла после смрти мужа да се јави као наследник, већ је имала право плодоуживања до краја живота. Ослања се на римско право с обзиром да је састављен по угледу на Аустријски Грађански законик. Трајао је читав један век, све до 1945.г. али су његова правна правила трајала много дуже - све до доношења нових закона, па се неке одредбе примењују и данас. 9.- ОПШТИ ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК ЗА ЦРНУ ГОРУ На снагу је ступио 25. марта 1888. г. и он је дело правника Валтазара Богишића. Није копирао друге законике што се види и из самог назива. Овим закоником Богишић је регулисао само: ⮚ имовинске односе , ⮚ стварно и ⮚ облигационо пр аво. Материја породичног и наследног права остала је ван овог закона јер је по његовом схватању различита од имовинске. Материја имовинских односа била је подељена у 6 делова. Богишић је био присталица историјске школе, па је зато ценио обичајно право. Тврдио је да у сукобу закона и обичајног права предност треба дати, у нашим земљама,
обичајном праву. Користио је народне изразе , па чак и када је требало користити стручне термине пажљиво их је бирао, и врло често стављао синоним како би олакшао људима разумевање. Рад на изради Општег имовинског законика за Црну Гору трајао је 15 година. Богишић је желео да законик буде јасан , кратак , научно тачан и свакоме разумљив. У случају правних празнина судије су овлашћене да пресуде по обичајном праву. 10.- НОВО ЕВРОПСКО ПРАВО - КОМУНИТАРНИ ПРАВНИ СИСТЕМ Европска Унија је регионална организација европских држава у којој чланице остварују заједничке циљеве, као што су уједначени друштвени развој, слободан проток људи, робе, услуга и капитала и др. Право Европске Уније - комунитарни правни систем је скуп правних норми којима се регулишу међусобни односи у које ступају држављани држава чланица. У оквиру Европске уније постоје три типа правних система : ⮚ англоамерички тип, ⮚ европско-континентални, који обухвата: ✔ романски, ✔ германски ✔ скандинавски. ⮚ мешовити тип. У Србији је у току израда новог грађанског законика. Основ усаглашавања прописа држава чланица налази се у Уговору о приступању Европској унији. Европско приватно пр аво чине правне норме које физичким и правним лицима обезбеђују слободу деловања. Ово право је наднационално и настаје усклађивањем националних правних поредака држава чланица Европске уније. Њега чине све норме које су обавезне за грађане држава чланица. То су норме: ❖ Трговинског европског права ❖ Европско Грађанско право ❖ Право интелектуалне својине. Велику улогу у заштити овог права има: ⮚ Европски суд за заштиту људских пр ава у Стразбуру и ⮚ Суд правде Европских заједница у Луксембургу.
Стварноправна материја је остала најнеуређенија. Важан извор грађанског права је и Протокол 1 уз Европску конвенцију о правима човека , који је наша земља ратификовала 2003.г. Основни закон који је извор породичног права у нашем праву јесте Породични закон Републике Србије из 2005 .г. Закон о облигационим односима из 1978.г. је основни извор облигационог пр ава. Наследно право је регулисано Законом о наслеђивању из 1995.г. У Србији је потребно донети јединствени Грађански законик Србије који би регулисао материју општег дела - стварног, облигационог, наследног и породичног права. 16.- ГРАЂАНСКОПРАВНИ ОДНОС – ПОЈАМ И СТРУКТУРА Друштвени однос је фактички однос између људи поводом одређених чињеница. Да би друштвени однос постао правни потребно је да буде регулисан објективним правом. Правни однос је друштвени однос између правних субјеката који је регулисан правном нормом. Грађанско правне односе чине они друштвени односи који су регулисани грађанскоправном нормом. Правни односи се могу успоставити само између правних субјеката. Односи између људи и ствари су фактички односи. Грађанско-правни однос је и: ❖ однос наслеђивања, ❖ однос између мужа и жене, ❖ родитеља и деце. Ови односи међусобно се веома разликују али имају заједничка својства због којих се третирају као облици грађанско-правног односа. Правна чињеница је околност за коју правни поредак везује настанак , промену или престанак одређеног правног односа. Правни односи се заснивају између људи као физичких лица или њихових организација- правних лица. Сваки правни однос има: ⮚ субјекте и ⮚ објект. Објект правног односа је материјално или духовно добро поводом кога настаје однос који уређује правна норма. Структуру правног односа чине: ⮚ субјекти, ⮚ објект и
⮚ субјективно п раво. 17.- ПРАВНЕ ЧИЊЕНИЦЕ - ПОЈАМ, ДЕЈСТВО И ВРСТЕ. ПРАВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ И ПРАВНЕ ФИКЦИЈЕ Правне чињенице су околности из живота за које објективно право везује настанак, промену или престанак грађанских субјективних права. Иста чињеница може бити релевантна или ирелевантна , тако да објективно право за њих везује различите правне последице. Значај чињенице није исти ни у оквиру исте гране права (пример, елементарна непогода услед које је уништена кућа је правно-релевантна за престанак својине, али за наплату осигурања само ако је кућа била осигурана од овог ризика). За настанак одређеног правног односа: ❖ може се захтевати једна чињеница (пример, налаз изгубљене ствари а обавеза је враћање) или ❖ више правних чињеница - чињенични скуп ( пример , за стицање својине одржајем - државина, савесност, протек времена). Неке правне чињенице из чињеничног скупа се претпостављају и не морају се доказивати. Све правне чињенице се према могућности утицаја људске воље на њихов настанак деле на : ⮚ Догађаје ⮚ Људске радње а) Догађаји су оне чињенице на које људи не могу искључиво утицати својом вољом (пример, рођење - настанак правног субјективитета) б) Људске радње су вољне правне чињенице за које објективно право везује одређене правне последице. Грађанско-правни односи настају најчешће вољом правних субјеката. Људске радње се деле на две групе : ⮚ дозвољене ❖ изјаве воље су вољне радње које се предузимају са намером да наступи неки правни ефекат. ❖ радње сагласне праву постоје када је правни субјект предузео одређену допуштену радњу за коју објективно право везује правно дејство иако субјект није то изричито желео.-налаз туђе ствари, обавезе врацања) ⮚ недозвољене (пример, деликти су чињенице на основу којих настаје облигациони однос и субјективно право - потраживање накнаде штете.:
❖ У управноправним односима важи принцип подређености или чак потчињености. в) Нацело имовинске санкције .- За повреду правних норми предвиђена је правна санкција. Она може погађати личност или његову имовину: ❖ У кривичном праву санкције су уперене на личност - казна лишавања слободе, смртна казна, ❖ У грађанском праву предвиђена је имовинска санкција усмерена на имовину починиоца деликта. (не може се претворити у затворску казну). г) Начело преносивости. - Грађанска субјективна права нису по правилу везана за личност већ се могу пренети на друго лице. Могу се пренети и овлашћења али и обавезе - тражи се сагласност повериоца. 19.- ПОЈАМ И ВРСТЕ ПРАВНИХ СУБЈЕКТА - ЛИЦА У ПРАВУ Ради остваривања правних циљева потребно је признати правним.јединицама да могу имати појединачна права , обавезе и сносити одговорност. У почетку су ова права имала само физичка лица - људи, али развојем друштва ова права су призната и њиховим организацијама - правним лицима. Грађанским правом се регулишу различити грађанско-правни односи. Оно што је заједничко свим грађанско-правним односима јесу правни субјекти. Они персонализују грађанско-правне односе. Правни субјекти су лица која имају способност да поседују права и обавезе. Бити правни субјект - имати правну способност значи имати апстактну могућност да се буде ималац права и обавеза. Савремено право познаје две врсте правних субјеката : ⮚ физичка и ⮚ правна лица. Физичко лице је назив за човека а правно лице је назив за организацију људи којој је правни поредак признао правни субјективитет. Правни субјективитет физичких и правних лица означава њихову способност да могу бити имаоци права и обавеза. 20.- ПРАВНИ СТАТУС - ВРСТЕ СПОСОБНОСТИ ФИЗИЧКИХ ЛИЦА Правна способност - субјективитет је основно правно својство. То је апстрактна могућност да се буде власник, поверилац, дужник… Ради
задовољења својих потреба и остваривања циљева, човек и његова удружења (организације ) непосредно стичу права, преносе их, обавезују се на одређене правне радње итд. Да би ту могућност могли да реализују неопходно је признати им и друга својства која чине њихов правни статус. Правни статус чини низ правних својстава која правним субјектима омогућавају стицање, пренос, губитак и заштиту различитих личних и имовинских права. То је скуп околности које одређују положај лица у праву. Он обухвата његов однос према држави, у породици, према осталим правним субјектима. Свако физичко лице има одређени правни статус. Оно га се не може одрећи нити он може застарети. Правни статус је део човекове правне личности и он траје до краја живота. Елементи правног статуса су: ⮚ пословна способност, ⮚ деликтна способност, ⮚ парнична способност. 21.- СТИЦАЊЕ СУБЈЕКТИВИТЕТА ФИЗИЧКОГ ЛИЦА Физичко лице стиче субјективитет на следеће начине: 1.- Стицање субјективитета рођењем. - У модерном праву физичко лице постаје субјект у праву моментом рођења. За рођено дете се претпоставља да је живо а ко тврди супротно мора да докаже. Моменат стицања својства правног субјекта је значајан због правних последица. Зато се утврђује прецизно - дан, час и минут рођења и евидентира се у јавне матичне књиге. У нашем праву једини услов за стицање правног субјективитета је да је дете рођено живо. Зато се каже да је правна способност дар рођења. Међутим, својство правног субјекта је правна категорија и стиче се на основу признавања од стране правног поретка. 2.- Фикција о насцитурусу. - Условни субјективитет признаје се зачетом а још нерођеном детету, под условом да се живо роди. Признаје се ради заштите наследних права нерођеног детета на заоставштвини претка који је умро пре дететовог рођења. Зачето дете сматра се као да је већ рођено ако су у питању његови интереси. Да би стекло правну способност потребно је да се испуне следећи услови : ⮚ да се зачето дете роди живо,
⮚ које је нестало у току рата, а о чијем животу није било никаквих вести 1 годину од дана престанка непријатељстава. Лицу које је проглашено за умрло престају лична права а имовина прелази на наследнике. Решење којим се једно лице проглашава за умрло ствара обориву претпоставку о смрти несталог лица. Ако је лице које је проглашено за умрло у животу укида се решене о проглашењу. Појављивање лица не враћа све у пређашње стање (пример, брак који је престао не успоставља се поново). До промене долази на имовинском плану. Наследници су дужни да врате оно што су примили као наслеђе: ⮚ Савесни наследник - лице које није знало нити је могло знати да је нестали у животу, дужан је да врати само оно што се од наслеђених права налази у његовој имовини у моменту сазнања да је нестало лице живо. ⮚ Несавесни наследник дужан је да врати све што се од наслеђених права налази у његовој имовини али дугује и накнаду за оно што је отуђио или потрошио. 23.- ПОЈАМ И СТЕПЕН ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ ФИЗИЧКОГ ЛИЦА. ПОСЕБНА ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ. Пословна способност је способност лица да својом изјавом воље закључује правне послове и предузима друге правне радње. Пословну способност може имати само лице које има својство субјекта у праву, односно правну способност. Физичко лице нема одмах по рођењу пословну способност, као што је то случај са правном способношћу, већ је потребно да достигне одређену зрелост за самостално закључивање правних послова. Правна способност је апстрактна могућност да се буде ималац права и обавеза. Стиче се рођењем. Правна способност је претпоставка за стицање пословне способности. Није свако правно способно лице и пословно способно , али је свако пословно способно лице и правно способно. Према карактеру и начину одређивања разликујемо: ⮚ општу пословну способност (одређује се према узрасту) ⮚ посебну пословну способност (одређује се према врсти правне радње). а) Општа пословна способност омогућава закључивање свих правних послова и може бити: ⮚ Потпуна пословна неспособност.- Пословно неспособна лица су она која властитом изјавом воље не могу пуноважно стицати права и
обавезе. У име таквих лица правне послове зекључују њихови законски заступници. У нашем праву то су малолетници до навршене 14-те године живота (млађи малолетници) и пунолетна лица која су потпуно лишена пословне способности. ⮚ Ограничену пословну способност имају малолетници између 14. и 18 - те године зивота ( старији малолетници) и пунолетна лица која су делимично лишена пословне способности. Старији малолетник може предузимати: ❖ правне послове којим прибавља искључиво права, ❖ правне послове којима се не стичу ни права ни обавезе и правне послове малог значаја. Пунолетно лице се делимицно лисава посл. способности ако својим поступцима угрозава своја права И интересе других лица. ⮚ Потпуна пословна способност омогућава физичком лицу да самостално, својом изјавом воље предузима све правне послове. За пуноважност његових правних радњи није потребна сагласност законског заступника. То је могућност да се властитом вољом изазивају правне промене - заснивају , мењају или гасе правни односи. У нашем праву потпуна пословна способност стиче се пунолетством. б) Посебна пословна способност јесте могућност субјекта да самостално закључи одређени правни посао или предузима другу правну радњу независно од степена пословне способности. Посебну пословну способност карактерише право на самостално закључивање правних послова пре стицања опште пословне способности. Узраст је одређен према претпоставци да је за такве послове потребан мањи степен способности за расуђивање и креће се од 10 до 16 година. Ова претпоставка је оборива и може се доказивати да и поред одређеног узраста лице није имало довољну способност за предузету правну радњу и тражити поништење посла. Дозвољена је код послова од изузетног значаја. У породичноправним односима постоје правне радње које може предузети само дете и у којим га родитељи не могу заступати. Да би оне биле пуноважне мора их закључити малолетник лично: ❖ Са 16 година малолетнику се признаје брачна способност, може признати очинство али је потребна сагласност малолетнице за признато очинство, ❖ прекид трудноће може се извршити једино на захтев жене старије од 16 година.
⮚ имовински обухвата посебну имовину правних лица, одвојену од имовине његових чланова ⮚ правни, а то је правно признање субјективитета од стране правног поретка. 1) Свако правно лице мора имати најмање једно а по правилу више физичких лица као чланове организације. Услов за настанак правног лица јесте постојање организације физ лица. Право и обавеза чланова правног лица јесте да донесу акт о организовању (статут), који регулише унутрашње питање организовања правног лица. У спољашњим односима организацију заступају њени органи. Воља на основу које настаје удружење може бити изражена уговором. Воља није потребна код правних лица која настају непосредно на основу закона (настанак државе, општине). 2) Свако правно лице мора имати имовину. Нема правног лица без имовине. Правно лице има самосталну , своју имовину , и она је различита од имовине лица која чине правно лице. За обавезе правних лица не одговарају чланови својом имовином, већ правно лице својом. (осим код командитног друштва, ортачког друштва). 3) Правни поредак признаје организацији физичких лица својство правних субјеката : ❖ систем аутопризнања важи за стицање субјективитета државе; ❖ систем пријаве постоји када организација на основу свог оснивачког акта постаје правно лице моментом пријаве надлежном државном органу. ❖ систем одобрења постоји када није довољан само оснивачки акт, већ државни орган оцењује целисходност оснивања, циљеве итд. ❖ систем нормативног одређивања услова предвиђен је углавном за трговачка друштва, Стицање својства правног лица се обично уписује у одређене регистре. 27.- ПРАВНИ СТАТУС (СВОЈСТВА, СПОСОБНОСТИ) ПРАВНОГ ЛИЦА Правно лице је правнотехнички појам који служи за одређивање носиоца грађанско-процесног односа. Као и физичка лица и правна лица постају правни субјекти само вољом правне. норме. Специфично је да се правним лицима истовремено признаје правна и пословна способност. Правна лица имају и деликтну способност. 1) Правна способност правних лица означава својство организације појединаца да има овлашћења и обавезе, односно да буде ималац права и обавеза. Правно лице може бити титулар само оних права и обавеза која спадају у оквир његове делатности. Ово схватање одговара систему
специјалне правне способности правних лица према коме је правна способност ограничена делатношћу за које је формирано. Са друге стране, правна способност правних лица се може третирати као општа правна способност и правном лицу омогућава стицање свих права и обавеза осим оних која су резервисана само за физичка лица. Правни поредак признаје правним лицима скраћени или делимични субјективитет, односно својство правне личности само ради остваривања циља због кога се оснива. 2) Пословна способност правних лица означава његову способност да својим изјавама воље и правним радњама стиче , преноси , мења и гаси грађанска субјективна права. Најчешће се то чини изјавама воље и правним пословима. Пословна способност правних лица настаје истовремено кад и правна способност правних лица. Правна лица имају специјалну и правну и пословну способност, па могу предузимати само оне радње које су у складу са циљем због кога је правно лице основано. 3) Деликтна способност правних лица ја способност да одговара за штету коју органи правних лица проузрокују другом правном или физичком лицу у обављању своје делатности. Деликтна способност је и способност да тражи надокнаду проузроковане штете. Поред дозвољене правно лице може предузети и недозвољену правну радњу било чињењем било непредузимањем радње на коју је било обавезно. Правно лице је дужно да надокнади штету коју трећим лицима проузрокују његови органи у вршењу делатности правног лица. Али, правно лице не одговара за штету проузроковану од стране његових радника изван обављања делатности правних лица. За ту штету одговарају чланови својом имовином. Имовина правног лица је одвојена од имовине његових чланова. 28.- ВРСТЕ ПРАВНИХ ЛИЦА – УДРУЖЕЊА, УСТАНОВЕ И ЗАДУЖБИНЕ. 1.- Према областима у којима делују , правна лица делимо на: ⮚ Правна лица јавног права се оснивају законом. То су: Републике , покрајине , општине , болнице , универзитети , школе (организације које држава оснива ради остваривања јавних и општих интереса). Функционисање правних лица јавног права регулише управно право. ⮚ Правна лица приватног права се оснивају слободном вољом. То су: разна удружења, синдикати, предузећа … Правна лица приватног права могу имати исти циљ као правна лица јавног права (приватне болнице, приватне школе, факултети…).
❖ одређивање добротворне сврхе задужбине ❖ имовина намењена за функционисање задужбине ❖ остваривање друштвено-корисног циља ❖ одобрење надлежног органа - признање правног субјективитета Може бити приватна и јавна. 29.- ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ СУБЈЕКТИВНИХ ПРАВА Субјективно право је објективним правом признато овлашћење правним субјектима (физичким и правним лицима) ради заштите одређених интереса. Субјективно право се успоставља правном нормом, у циљу заштите индивидуалних или општих интереса субјеката. У субјективна грађанска права спадају : ⮚ право својине, ⮚ службености, ⮚ залоге, ⮚ потраживања, ⮚ право на живот, част, приватност, ⮚ право ауторства и др. Елементи грађанских субјективних права су: ⮚ овлашћење, ⮚ обавеза и ⮚ захтев. а) Овлашћење је основни елемент грађанских субјективних права По њему се грађанска субјективна права разликују од осталих права. Овлашћења могу бити различита, што зависи од врсте субјеката права Свако субјективно право мора имати најмање једно овлашћење а може и више.Овлашћење може припадати обема странама у правном односу (као код уговора о купопродаји где и једна и друга страна имају истовремено и положај повериоца и дужника). б) Правни субјекти имају призната овлашћења само зато што наспрам њих стоје одређене обавезе , односно уздржавања од угрожавања тих овлашћења. Имати одређено право значи имати овлашћење да се тражи од носиоца обавезе одређено понашање (чињење или нечињење). Обавеза може бити: ❖ Активна, је најчешћа код облигационих односа (код потраживања - оно што је овлашћење за једну страну, нпр. купца - овлашћење предаје ствари, то је обавеза за другу страну, продавца - обавеза предаје ствари).
❖ Пасивна је карактеристична код апсолутних права. Нпр. код својине , сва трећа лица су дужна да се уздржавају од повреде власникових овлашћења. в) Захтев је могућност имаоца субјективног права да своје право изврши принудним путем. Принуда се остварује посредством суда, уз помоћ имовинске санкције. Ако обавезно лице не изврши своју обавезу добровољно, поверилац се може обратити суду и захтевати да осуди дужника на извршење обавезе под претњом имовинске санкције. 30.- СУБЈЕКТИВНО ПРАВО И СЛИЧНИ ПРАВНИ ПОЈМОВИ А.- Субјективно право и правно стање.- ⮚ Субјективно право је овлашћење или правна власт коју имају правни субјекти. За настанак субјективног права потребно је постојање више правних чињеница ( цињенични скуп ) које објективно право захтева као услове за настанак. ⮚ Правно стање је несавршени правни однос и фаза у настајању субјективног права. То је један сложен правни однос једног лица према другом у погледу одређених животних добара. Правно стање је само онај степен у настајању субјективног права који је према процени законодавца достојан заштите ( пример , право штити савесног и законитог држаоца иако није постао власник. Он ужива правну заштиту и пре настанка субјективног права својине). Код правног стања се на основу већ постојећих чињеница предпоставља да ће право настати и законодавац штити правну наду. Б.- Субјективно право и правна моћ.- Правна моћ је могућност правног субјекта, призната законом или уговором да изјавом воље утичу на настанак , промену или престанак грађанских субјективних права. Правне моћи су: ❖ право прече куповине, ❖ право опозива, право отказа и др. Правна моћ се гарантује правним субјектима ради заштите одређених интереса. Правне моћи немају самостални правни објект и по томе се разликују од субјективних права. Правне моћи се врше у кратком року да би се отклонила неизвесност ( пример , право давања наследничке изјаве о прихватању или неприхватању наследних права је овлашћење наследника поводом заоставштине која утиче на стицање права својине). У правној моћи се убрајају и: ❖ право избора, ❖ право признавања очинства…
