Download Forensic Examination and Identification in Criminal Investigations and more Cheat Sheet Law in PDF only on Docsity!
PRAVNA MEDICINA
1. O trovanju uopste
Hemijske povrede ili trovanja su nesmrtna ili smrtna ostecenja nastala unosenjem hemijskih supstanci - otrova u telo. Otrov (hemijske supstance) cijim stetnim dejstvom nastaju ostecenja, moze biti organska ili neorganska materija, biljnog, mineralnog ili zivotinjskog porekla. Mnogobrojne hemijske supstance industrijski proizvedene za razlicite namene, nazivamo sintetickim otrovima. Hemijsku supstancu kao otrov opredeljuju : hemijska struktura, fizicke osobine, kolicina i koncentracija, mogucnost da bude u rastvorenom ili gasovitom stanju, parcijalni pritisak, duzina delovanja, raspadanje ili menjanje koje slabi ili pojacava dejstvo otrova. Put i nacin unosenja otrova u telo su od znacaja za dejstvo, koji opredeljuje brzinu resorpcije, koncentraciju u organizmu od koje zavisi izrazenost toksicnog dejstva. Po poreklu hemijske povrede-trovanja mogu biti
- ubilackog - najcesca kod dece i odojcadi
- samoubilackog - pored insekticida, masna soda, esencija, amonijak...
- zadesnog karaktera - neopreznost, trovanje insekticidima, Samotrovanje, za razliku od hemijskog trovanja predstavlja trovanje stvorenim bolestima ili povredama na sopstvenom telu (urea,mokracna,zucna kiselina, opekotine, zapaljenje bubrega,dijabetes…) Po svom toku hemijske povrede - trovanja mogu biti akutna, subakutna I hronicna. Prema ishodu mogu biti :
- nesmrtna, sa potpunim izlecenjem, ili
- zalecenjem sa vecim ili manjim posledicama, i
- sa smrtnim zavrsetkom. Ispitivanje sumnjivih materija u organizmu ima odlucujucu ulogu u tome da odredi da li je doslo do trovanja ili ne. (obdukcija lesa,toksikolosko ispitivanje) Otrovno dejstvo hemijskih supstanci je uslovljeno mnogim ciniocima od kojih zavisi pojava, tok i ishod trovanja. Ovi cinioci se odnose na osobenost hemijske supstance, puteve i nacine njegovog unosenja u telo i na individualnu reaktivnost organizma.
2. Predmeti sudsko-medicinskih tumacenja
Materija o vestacenju je utvrdjena ZKPom I ZPPom , s obzirom na posebnu vaznost pojedinih oblika vestacenja u oblasti medicine (obdukcija lesa, vestacenje telesnih povreda na zivim I mrtvim osobama, obaveze kod sumnje na trovanje, itd.). Zakoni preciznije utvrdjuju nacin postupanja, kako za organ
koji vodi postupak kao rukovodioc vestacenja, tako i za lekare koji ga obavljaju. Opste specificnosti sudsko medicinskog vestacenja treba dobro da poznaju ne samo lekari koji ga obavljaju vec i pravnici koji ga koriste kao procesnu radnju u izvodjenju dokaza.
3. Nacini utvrdjivanja trovanja kod prezivele osobe
Slucajevi hemijskog trovanja od strane lekara se mogu dijagnostifikovati I izdiferencirati u odnosu na oboljenja koja imaju slicne simptome. Trovanja pojedinim otrovima ili iz neke grupe otrova, s obzirom na karakteristike ispoljenih pojava, lakse su prepoznatljiva. Medjutim ima I takvih otrova kod kojih se ne moze utvrditi o kakvom otrovu se radi. Dijagnoza hemijskog trovanja kod zivih osoba se postavlja na osnovu okolnosti slucaja, ispoljenih klinickih pojava I toksikoloske analize. Treba insistirati na podacima o okolnostima slucaja od pratioca ili samog otrovanog, da bi se dobilo saznanje o kakvom otrovu se radi (koji otrov je uzet, koja kolicina, pronalazenje ostatka otrova ili sumnjivih sadrzaja – hrana,pice itd). Za sigurnu dijagnozu potrebno je poslati krv, mokracu, ispovracani sadrzaj I sumnjive materije toksikoloskoj laboratoriji na analizu. Otrovanoj osobi se mora pruziti hitna medicinska pomoc I preduzeti lecenje usmereno ka eliminaciji I inaktivaciji otrova, prvenstveno primenom antidota I druge simptomatske terapije. Neukazivanje lekarske pomoci ili odbijanje prijema u bolnicu moze da povlaci krivicnu odgovornost. Kod smrtnih slucajeva, bez obzira da li je smrt nastupila u medicinskoj ustanovi ili van nje, treba izvestiti nadlezne organe. Sav sumnjivi materijal se obezbedjuje i cuva radi vrsenja analize.
4. Utvrdjivanje trovanja na lesu
Utvrdjivanje trovanja se vrsi na osnovu okolnosti slucaja, klinicke slike I ispoljenih pojava obdukcionih nalaza I rezultata hemijsko-toksikoloske analize. Okolnosti slucaja su postojece raznovrsne cinjenice koje upucuju na mogucnost, postavljaju sumnju ili ukazuju na ociglednost postojanja trovanja. U svim slucajevima kada se nadje materijal za koji se moze sumnjati da je uzrocnik trovanja treba ga obezbediti I sacuvati radi vrsenja analize. Okolnosti slucaja same po sebi ne dokazuju trovanje, ali upucuju na dalja istrazivanja. Klinicke pojave narocitog kvaliteta I izrazenosti, primecene od okoline ili uocene od trovanih, postavljaju sumnju ili ukazuju na ociglednost postojanja trovanja (grceviti bolovi u trbuhu, povracanje, prolivi, pospanost…). Sa sudsko medicinskog aspekta, klinicka dijagoza trovanja bez toksikoloskih dokaza nema apsolutnu dokaznu vrednost i moze se kretati u granicama vece ili manje verovatnoce. Pozitivnom potvrdom toksikoloske analize trovanje je klinicki sigurno dokazano. Medjutim, kada se trovanje zavrsi smrtnim ishodom, neophodna je i obdukcija. U svim slucajevima kada se sumnja na trovanje, potrebna je obdukcija. Njen cilj je da se odredi neposredni uzrok smrti, ostecenja i promene nastale dejstvom otrova i na osnovu njih da se ustanovi o kom se otrovu radi, da se uzme lesni materijal za analize. Postoje otrovi koji na lesu ne ostavljaju nikakve posebne promene, pa je nemoguce samo obdukcijom utvrditi trovanje. U toku obdukcije se obavezno uzima lesni materijal za hemijsko-toksicnu analizu. Kod ekshumiranih leseva u odmakloj fazi raspadanja, za analizu se uzimaju delovi raspadnutih tkiva odvojeno. Dobro zapakovani i zapecaceni lesni materijal se dostavlja laboratoriji od strane sluzbenog lica.
- njegovu starost, kog je zivotnog doba,
- kakva je njegova sposobnost za vanmatericni zivot,
- da li je rodjeno zivo ili je mrtvorodjeno,
- ako je rodjeno zivo, koliko je vremena zivelo po rodjenju
- da li je uzrok smrti nasilan ili prirodan
- ako je prirodan, o kom se oboljenju radi
- ako je nasilan, o kakvoj se povredi radi, da li se radi o ubilackom ili zadesnom poreklu.
8. Kriticka ocena I stepen sudsko-medicinskog tumacenja
Obavljeno vestacenje podleze oceni organa postupka koji ga je odredio. Ocena se odnosi na
njegovu pravnu i strucnu vrednost. Ako je vrseno mimo postupka I forme, pravno je
neupotrebljivo. Iako ne poseduje medicinsku strucnost, organ postupka ne treba da prihvata nalaz I misljenje vestaka bez detaljnog analiziranja I kritickog procenjivanja, narocito u slucajevima kada vestacenje vrse lekari koji nisu strucnjaci za sudsku medicinu.
- Prvobitno vestacenje je ono koje se po prvi put odredjuje i obavlja. Ukoliko je uspesno i prihvaceno, konacno je u postupku.
- Dopunsko ili obnovljeno vestacenje se vrsi kada su potrebna bliza objasnjenja nalaza i misljenja, kada postoje nejasnoce, nelogicnosti, neubedljivosti, kada se misljenja vestaka ne podudaraju. Ona se vrse sa istim vestacima.
- U slucajevima kada se dopunama vestaka nedostaci prvobitnog vestacenja ne mogu otkloniti ili kada postoji sumnja u njegovu tacnost ili se vestaci u misljenjima ne mogu usaglasiti, i uopste kada je upotrebljivost prvobitnog vestacenja dovedena u pitanje, odredjuje se ponovno vestacenje angazovanjem drugih vestaka. Uglavnom se poveravaju lekarima i ustanovama sudsko-medicinske struke ili odborima medicinskih fakulteta.
9.Razlika izmedju zadavljenja I vesanja
Vesanje se postize tezinom sopstvenog tela, dok je zadavljenje nastalo mehanickim delovanjem- snagom ruku ili nekom drugom silom. Mehanizmi umiranja su istovetni (udusenje, prekid i poremecaj mozdanog krvotoka i sok). Zadavljenja se ceste koriste kod lica koja ne mogu da pruzaju otpor.
10. Naprasna smrt u sudsko-medicinskoj praksi
To je umiranje koje nastaje naglo ili za relativno kratko vreme usled oboljenja. Umiranje za vise sekundi ili nekoliko minuta oznacavamo kao trenutnu naprasnu smrt , a umiranje za najvise nekoliko casova od naglog razboljevanja ili pogorsanja zdravstvenog stanja kao ubrzanu naprasnu smrt. Naprasno umiranje moze nastati pri potpunom mirovanju, cak I u toku sna, ili za vreme neke aktivnosti, usled napora ili uzbudjenja. Usled nagle telesne klonusti ili gubitka svesti zbog pada mogu nastati telesne povrede, najcesce istaknutih delova kao sto su brada,celo,koleno,lakat itd. Mogu bit ii teske ili cak dovesti do smrtnog ishoda u odredjenim okolnostima (pad u vodu,sa visine, niz stepenice…)
Uzroci trenutnog naprasnog umiranja su najcesce oboljenja srcanih krvnih sudova, sto dovodi do infarkta, mozdanih krvarenja, plucne embolije. Do ubrzanog naprasnog umiranja dovodi krvarenje na zelucu, dvanaestopalacnom crevu, pogorsanja- hronicna bubrezna oboljenja, secerne bolesti, komplikacije vanmatericne trudnoce itd.
11. Identifikacija zivih
Proveravanje identiteta neke osobe se vrsi u svim slucajevima kada je to potrebno ili kada propisi nalazu, a obavljaju ga ovlasceni organi I druga sluzbena lica. Provera se vrsi na osnovu licnih I drugih isprava. U medicinskoj delatnosti provera identiteta se vrsi kod prijema na lecenje, izdavanje pravno- medicinskog dokumenta, slanja na lecenje u drugu ustanovu, obrade bolesnika za invalidsku komisiju I u drugim slucajevima. U sudsko-med praksi se provera identiteta se obavezno vrsi pre obavljanja bilo kog vestacenja. Utvrdjivanje identiteta se neminovno postavlja u svim slucajevima kada osoba ne moze da potvrdi svoj identitet, ne raspolaze dokumentima za prepoznavanje I okolini je nepoznata (zalutale,odbegle osobe iz dusevne bolnice, lica sa poremecajem svesti, ostavljenoj ili izgubljenoj deci). Identifikacija se vrsi odredjivanjem pola i zivotnog doba, opisivanjem, pokazivanjem, fotografisanjem, daktiloskopiranjem. Kod utvrdjivanja pola mora se izvrsiti pregled genitalija. Mogu se koristiti I drugi nacini za identifikaciju, rukopis, ostaci zuba, tragovi stopala... Kod opisivanja su znacajne specificnosti i funkcionalne smetnje kao sto su hramljanje, gluvonemost, zamuckivanje, oduzetost nekog dela tela i slicno.
12. Sudsko-medicinski vestak uopste
Strucna kvalifikovanost lekara predstavlja uslov da moze biti imenovan za lekara, ali sama strucnost nije garancija da ce vestacenje biti uspesno. Zbog toga se izboru vestaka treba posvetiti puna paznja jer je to znacajno za kvalitetnu ekspertizu. Zakoni o krivicnom i parnicnom postupku ne predvidjaju rangiranje vestaka prema stepenu njihove strucnosti, organ je potpuno slobodan pri izboru vestaka. Za vestake u slozenijim stvarima treba odredjivati lekare koji pored medicinske strucnosti imaju i iskustva u ekspertiznoj delatnosti, da vladaju metodologijom sudsko-medicinskog analiziranja I utvrdjivanja da je sposoban da utvrdjene medicinske cinjenice uskladjuje sa postavljenim zahtevima ekspertize. Sudski medicinari, kao strucno najkomplikovaniji, prvenstveno su pozvani da ekspertizom pruzaju pomoc organima pravosudja kod resavanja medicinskih problema, pa zbog toga, u svim slucajevima kada mogucnosti to dozvoljavaju, vestacenja, a narocito ona slozenija, treba poveriti lekarima sudsko medicinske struke ili kada je potrebno, da ih obavljaju u saradnji sa lekarima drugih medicinskih disciplina. Medicinske ustanove koje se bave vestacenjem kod nas su insituti i zavodi za sudsku medicinu, pri medicinskim fakultetima. Kada se vestacenje poverava medicinskom fakultetu, obavlja ga sudsko-medicinski odbor cije clanove imenuje savet fakulteta iz reda nastavnika iz pojedinih oblasti medicine. On vrsi slobodna i komplikovana vestacenja. Pri izboru vestaka mora se voditi racuna o njegovoj procesnoj sposobnosti. Pored poslovne sposobnosti koja podrazumeva priznatu strucnu kvalifikaciju, da je telesno i dusevno sposoban da upraznjava lekarsku praksu i da su njegove moralne vrednosti na odgovarajucoj moralnoj visini, lekar treba da bude i pravno sposoban , da se bez ikakvih
koncentracija do odigravanja dogadjaja (B)
15. Odredjivanje sudsko-medicinskog vestacenja I rukovodjenje vestacenjem
S obzirom na karakter predmeta koji treba resavati, organ koji vodi postupak treba da odredi oblast medicinske strucnosti koja je najpogodnija za resavanje postojeceg medicinskog problema. Problem koji se resava treba da bude sadrzan u oblasti medicinske nauke i struke. Strucna kvalifikovanost lekara je uslov da on moze biti imenovan za vestaka. U slozenijim slucajevima puna paznja se treba posvetiti izboru prvih vestaka jer postoje takve ekspertize koje se ne mogu ponovo dopunjavati ili poveravati drugim vestacima na ponavljanje zbog njihove prirode vestacenja. ZKP I ZPP ne predvidjaju rangiranje vestaka prema stepenu strucnosti. Organ koji vodi postupak slobodan je pri izboru vestaka za koga smatra da ce uspesno obaviti povereni zadatak. Vestacenje odredjuje resenjem organ koji vodi postupak. Tu se navodi u pogledu kojih cinjenica se vrsi vestacenje, kome se poverava, odredjuju se rokovi. Pitanja i problemi treba da su jasno formulisani. Za uspesnost je jako bitno da materijal koji treba vestaciti ili na osnovu kog treba da se vrsi vestacenje bude kompletiran u celosti. Organ koji vodi postupak i rukovodi veštačenjem dužan je da lekara veštaka upozna sa predmetom veštačenja što će mu biti korisno za dalji rad. Treba da usmeri njegov rad u pravcu onoga što je bitno i da mu ukaže na značajnost veštačenja za rešavanje postavljenog pitanja. Treba mu naložiti da bude iscrpan i tačan pri utvrđivanju informacija i da veštačenje obavi savesno po svom najboljem znanju i u skladu sa medicinskom naukom i strukom. Organ postupka prisustvuje veštačenju. U stručno tehničkom smislu i izboru metoda veštačenja ne treba da se upušta niti da ih određuje za to je nadležan sam veštak. Organ postupka može da traži objašnjenje o predmetu veštačenja veštaka. Veštačenje se određuje pismenom naredbom suda u krivičnom postupku, odnosno rešenjem u građanskom postupku- parnici. Organ moze da nalozi vestaku da ono što sazna dok vrsi svoju duznost, mora da čuva kao tajnu.
16. Ubistvo-sudsko-medicinski aspekt
Ubistvo ili homicid je svesno I namerno unistenje tudjeg zivota. Ukoliko kod izvrsioca ne postoji svesnost radi se o pseudoubistvu. Sa stanovista KP, ubistvo je protivpravno lisavanje zivota drugog lica. Objekt ubistva je ziv covek. Radnja je svako ponasanje koje je podobno da izazove smrt lica. Bitno je ustanoviti da li je smrt prouzrukovana radnjom izvrsioca dela, odnosno ustanoviti uzrocnu vezu izmedju delovanja pocinioca s jedne strane, i uzroka nastpele smrti s druge strane, kao i da li je kod izvrsioca postojao umisljaj nastupanja ili mogucnosti nastupanja smrti. Lisavanje zivota drugog lica obuhvaceno je krivicnim delima: ubistvo, tesko ubistvo, ubistvo iz nehata, ubistvo na mah i cedomorstvo. Kod svakog ubistva (ili kada se sumnja na ubistvo) je potrebno odraditi obdukciju lesa, koja se poverava lekarima sudsko-medicinske struke. Potrebno je da lekar vestak prisustvuje uvidjaju na mestu dogadjaja i nalazenja lesa radi neposrednog upoznavanja sa okolnostima u kojima je izvrseno i prikupljanju tragova i drugog materijala potrebnog za analize i vestacenje. Pre vrsenja i u toku obdukcije se sacinjava
fotodokumentacija. Sve povrede i promene na telu se detalno opisuju, prati se njihov redosled nastajanja, uzimaju se materijali za analize, upotrebljeni predmeti se pakuju i salju na ispitivanje.
17. Sekotina
Sekotina je rana naneta ostricom mehanickog predmeta-orudja. Nastaje ravnim ili kosim prevlacenjem orudja koje ima secivo ili cvrstim tanjim predmetima sa izostrenim ivicama i jacim zamasima orudja koja pored ostrice deluju svojom tezinom. Sekotine su vretenastog i čunastog oblika sa manjim ili vecim zjapljanjem otvora, sto je uslovljeno gradjom i mogucnoscu skupljanja povredjenih tkiva. Ivice su pravilno crtaste, nisu podlivena krvlju i na kraju se sastavljaju pod oštrim uglom. Strane su ravne ne podlivena krvlju, a dno brazdasto. Dubina zavisi od snage mehaničke sile. Ukoliko je sečivo istupljeno, iskazano sa defektima ili je testerasto, ivice i strane rane mogu biti mestimično ili u celosti manje ravne ili čak neravne, jače zgnječene i krvlju podlivene. Površnije sekotine obično pravilno zarastaju, dok dublje i inficirane mogu zarasti neravno i dovode do unakaženosti. Sudsko medicinski značaj je veliki. Mogu naneti veliku štetu povređenom, u smislu poremecaja odredjenih funkcija ili cak dovesti do smrtnog ishoda (iskrvarenjem, vazdusnom embolijom). Mogu se naneti samom sebi ili drugoj osobi, mogu biti zadesne i ubistva, samoubistva, samopovredjivanje.
18. Forma i nacini sacinjavanja sudsko-medicinske ekspertize
O vestacenju koje je obavio, lekar vestak je obavezan da podnese izvestaj organu postupka koji ga je odredio. Najcesce se daje u pisanoj formi , a moze se izloziti i usmeno. Prema ZKPu, nalaz i misljenja vestaka se odmah unose u zapisnik. Usmeno izlaganje vestacenja se obicno vrsi u prethodnom postupku pred istražnim sudijom, ili na glavnom pretresu pred sudom. Izvesta u pisnoj formi se sacinjava u najmanje dva primerka. Po formi, izvestaj ima 4 sastavna dela:
- ZAGLAVLJE - daje pravno uoptrebljivu vrednost izvestaju i tu se beleze osnovni podaci o vestacenju (ko ga zahteva, u kom cilju, ko prisustvuje a ko obavlja, kad i gde se vrsi).
- OKOLNOSTI SLUČAJA (podaci) - za lekara imaju samo informativni karakter. One mogu biti verodostojne, ali i nepotpune i netacne, pa cak i lazne. Treba uvek navesti izvor saznanja.
- NALAZ - predstavlja istinit, potpun i detaljan opis nadjenog stanja o predmetu vestacenja. Utvrdjuje se odgovarajucim metodoloskim postupcima ispitivanja i istrazivanja sa navodjenjem konstatovanih cinjenica. Treba da je celovit,jasan svima napisan narodnim jezikom, prevesti latinske izraze ako ih ima. Može se dopunjavati med.dokumentacijom, laboratorijom itd.
- MIŠLJENJE (zaključak) - je rezultat vestakovog nalaza i podatka s jedne strane, i njegovog znanja i iskustva sa druge strane. Sudsko-medicinsko vestacenje je potpuno kada je nalaz u celosti utvrdjen i na osnovu njega donet zakljucak. U slucaju kada se nalaz u potpunosti odjednom ne moze utvrditi i kada su potrebna dodatna ispitivanja i istrazivanja, vestacenje je nepotpuno. Zakljucak se moze kretati I u granicama manje ili vece verovatnoce, u slučajevima nedostajanja svih potrebnih medicinskih činjeničnih elemenata.
groma. Do povreda moze doci direktnim udarom groma u sredisnjem delu praznjenja, i u njegovoj okolini od 20m u precniku, ili posredno preko provodnika. Kod prezivelih najcesci poremecaji su: gubitak svesti, grcevi, bolovi u telu, zbunjenost, amnezija, ostecenje sluha, karakteristicne tzv, munjine šare u koži tela. Na povredjenima nalazimo opekotine kože, osmuđene dlake, nagorela odeća. Može nastati i stanje prividne smrti. Kosa je mestimično osmuđena ili sagorela. Unutrasnji nalaz ukazuje na promene kod naprasnog umiranja.
22. Nasilni pobacaj
Pobacaj zauzima znacajno mesto kao predmet vestacenja. Najcesce se vestacenja odnose na tzv kriminalne pobacaje, narocito u slucajevima kada je nastupilo tesko ostecenje zdrvlja ili smrt zene nad kojom je izvrsen pobacaj. Kod legalnih pobacaja se obicno vestaci kada ono nije izvrseno u skladu sa pozitivnim propisima, zbog nesavesnog postupanja med.radnika. U sudsko-medicinskom smislu pobacaj je prekid trudnoce i pojave ploda izvan materice u vremenu pre
- a najduze do 30. nedelje trudnoce, kada nije sposoban za vanmatericni zivot. U krivicnopravnom smislu pobacaj je svaki prekid trudnoce koji dovodi do unistenja ploda, bez obzira na njenu starost. Prirodni ili spontani pobacaj najcesce nastaje prvih nedelja ili meseci trudnoce usled nedovoljne razvijenosti, nepovoljnog polozaja i oboljenja materice. Nasilni ili traumatski pobacaj nastaje kao posledica direktnog ili indirektnog ostecenja trudnoce povredama, namerno, zlonamerno ili nenamerno izvrsen. Na zivim osobama, pobacaj se dijagnostifikuje klinickim pregledom. Na lesevima se pobacaj utvrdjuje obdukcijom. Utvrdjuje se postojanje i starost trudnoce, pojave i promene nastale pobacivanjem, uzroke nastajanja i proistekle posledice. Kod ranih pobacaja do polovine 2. meseca trudnoce, u celosti su izbaceni svi delovi ploda, zajedno za graviditetno izmenjenom materičnom sluzokozom. Od polovine 2. do kraja 3. meseca po izbacivanju ploda dolazi do zaostajanja delova plodivih ovojnica, usled cega kanal matericnih vrata biva duze vremena otvoren, krvavljenje je obilnije, a bolovi veci sve dok izumrli delovi ne budu izbačeni spontano ili intervencijom lekara. Pobacaji od 4. meseca nadalje se odvijaju po principu porodjaja. Prema KZ, svaki pobačaj koji se vrši mimo propisa o prekidu trudnoce jeste krivicno delo, bez obzira da li ga obavljaju strucna lica ili ne. Krivično je odgovorno lice koje bremenitoj ženi izvrši pobačaj, zapocne ili pomogne da se izvrši. Teži oblici postoje ako je izvršeno mimo volje bremenite žene, ili su nastupile teže narušenje zdravlja ili smrt žene. Najčešće se vrše mehanickim putem,a ređe hemijskim sredstvima. S obzirom da se vrsi primitivnim sredstvima i nacinima,komplikacije su česte i opasne, dovode čak i do steriliteta.
23. Utopljenje
Utopljenje je nasilno mehanicko udusenje koje nastaje zapusenjem plucnih mehurica i zavrsnih disajnih puteva tecnoscu. Nastupa svaki put kada su nos i usta istovremeno u vodi. Smrt nastaje usled udusenja proizvedenog prekidom gasne razmene u plucima. Prodiranjem vode u supljine nosa, usta i zdrela, nastaje refleksno zatvaranje grlenog zaklopca i imobilizacija grudnog kosa kojim se sprecava
dublje prodiranje tecnosti. Ubrzo usled nagomilavanja ugljen-dioksida i drazenja disajnog centra otvara se grleni poklopac i dubokim udisajima voda prodire u sve disajne puteve i pluca. Tu se voda mesa sa zaostalim vazduhom i stvara se penasti sadrzaj koji se pri kasljanju I izdisanju izbacuje napolje. Smrt nastupa 3 do 5 minuta. Lešni nalaz je karakteristican. Lice je bledomodrikaste boje sa tackastim krvnim podlivima na vezicama oka. U predelu nosa i usta nalazi se u vidu pecurke ili grudve pamuka, sitnomehuasta pena sivoruzicaste ili sivobelikaste boje, koja se duzim stajanjem usled isparavanja smanjuje i pretvara u mrvkastu masu. Lesni nalaz trulih utopljenika se u mnogome razlikuje od nalaza svezih utopljenika. Trulezne promene utopljenika brzo nestaju, a karakteristicni znaci utopljenja se menjaju I gube. Les izvadjenog utopljenika treba brzo obdukovati. Kod trulih utopljenika u ustima, nosu gubi se mehurasta pena I nalazi se mrkocrvena zamucena trulezna tecnost. Les izvadjen iz vode moze biti od utopljenika (uzrok smrti je utopljenje) i neutopljenika (neko prirodno oboljenje, povreda zadesnog, ubilačkog ili samoubilačkog porekla). Boravkom u vodi 3 do 4 sata nastaje najezenost koze, smežuranost polnih delova. Posle 3- 6 casova na jagodicama prstiju saka I stopala javlja se nabubrelost, naboranost I izbeljenost natkozice , koje za 3 - 4 dana zahvate dlanove, tj. stopala , a za 7 dana , celu natkozicu saka, stopala, podkolenca, podlaktica. Posle 2,3 nedelje nadkozica se odvaja od kozice u vidu rukavice sa prstiju. Posto se utvrdi da je uzrok smrti utopljenje, treba da se utvrdi da li je u pitanju primarno ili sekundarno (pored znakova utopljenja nalazimo i povrede, oboljevanja) utopljenje.
24. Trovanja izjednim (korozivnim) otrovima
Natrijum-hidroksid je izjedni otrov, rastvara se u vodi uz oslobadjanje toplote. Pored industrijske primene, u domacinstvima se koristi za pravljenje sapuna. Trovanja su najcesce samoubilackog , redje zadesnog, a vrlo retko ubilackog karaktera. Povredjivanje se vrsi bacanjem rastvora otrova u lice osobi radi nagrdjenja i ostecenja vida. Smrtna doza ovog otrova za odraslu osobu je oko 20g. Unet preko usta , ili apliciran na kozu spolja on vrsi izjedanje tkiva. Tkivo je ljigavo I razmeksano. Unosenje izaziva velike bolove, povracanje krvi i umrlog tkiva, promuklost, otezano disanje. Opste stanje je tesko, a svest obicno ocuvana. Ukoliko se trovanje prezivi, na mestima ostecenja zeluca i jednjaka nastaje odvajanje izumrlih delova sa umnozavanjem vezivnog tkiva, cijim kasnijim skrvčavanjem nastaju suzenja. Dijagnostifikovanje trovanja se postavlja na osnovu karakteristicnog lesnog nalaza koji potkrepljuju klinicke pojave i okolini slucaja. Otrov se dobrim delom ispovraca, a preostali deo se sjedinjuje sa belancevinama i neutralise. Bacanjem u lice nastaje ostecenje vida i unakaženost kože ožiljavanjem. Sumporna, azotna, hlorovodonicna kiselina takodje deluju izjedno.
smanjene uracunjivosti. Poremecaj se sastoji u posebnom i specificnom telesnom i dusevnom stanju porodilje, ne samo zbog bolova koje podnosi vec i zbog dusevne neuravnoteznosti uslovljene mnogim neprijatnim i nepovoljnim okolnostima u kojima se nalazi, kao sto su vanbracno rodjenje, zigosanost od okoline, sram, zavisnost od drugih... Poremecaj traje sve dok se ne izgube matericne osobine novorodjenceta, za vreme doba novorodjenosti, pa i nekoliko dana po tome. Ubijanje se moze izvrsiti aktivnim i pasivnim delovanjem majke. Pre vrsenja obdukcije potrebno je opisati sve odevne predmete i druge stvaru sa kojima je leš nadjen.
28. Mrtvacka ukocenost
To je kontrakcija misica koja nastaje posle smrti. Nije u potpunosti razjasnjeno njeno nastajanje. Tumacila se kao uzrok nagomilavanja mlecne kiseline i bubrenje belancevina misicnih vlakana. U novije vreme objasnjava nedostatkom adenozintrifosforne kiseline, povecava se viskoznost i dolazi do kontrakcije misicnih vlakana. Mrtvacka ukocenost se brze i jace razvija kod naprasne smrti kada je spoljasnja temperatura visoka i kada su umiranju predhodili veci fizicki napori. Na oko pola sata nastaje ukocenost srca, za 1 do 2 sata ukocenost lesa postaje evidentna, a za 6 do 8 sati zahvata misice celog tela. Pocinje sa misicima vilice, zatim vrat, ramena pa ruke, grudni kos, noge... to je descedentni tip, obrnutim redom bi bio ascedentni tip. Traje 2 do 3 dana. Nastaje redosledom kojim je I nastala. Kada se nasilno savlada (savijanjem ruke npr) prestaje ukocenost. Obicno traje 2, dana i nestaje istim redom kojim se pojavljuje. Grcenje zahvata ne samo poprecno prugastu nego i glatku muskulaturu.
29. Mrtvacke mrlje
Nastaju pasivnim sleganjem i nagomilavanjem krvi u krvnim sudovima koze i potkoznog tkiva donjih delova lesa. Pri polozaju na ledja, mrtvacke mrlje se razvijaju u potiljacnom delu glave, na zadnjim i bocnim stranama vrata, u predelu ledja i slabina, u sedalnom predelu i na zadnjim delovima ruku i nogu. Mrtvacke mrlje se pojavljuju oko 1 do 4 sata posle smrti I za 8 sati su dobro razvijene. Ako se les pomeri u prvih 12 sati one se potpuno premestaju, od 12 do 24 casa samo delimicno, a posle toga se ne pomeraju. Boja im je sivoljubicasta ili bledomodrikasta. Kod ugusenja one su tamnoljubicaste. Kod trovanja ugljen monoksidom jasno su crvene , a kod smrzavanja ruzicaste.
30. Neprirodno polno opstenje
Za razliku od obljube, neprirodno polno opstenje se obavlja neuobicajenim nacinima u cilju zadovoljavanja izopacenog polnog nagona. Pederastija je najcesci oblik homoseksualnosti i sastoji se u polnom opstenju izmedju dve muske osobe. Moze biti urodjena, stecena ili povremena. Lezbejstvo je polna nastranost kod zena , oblik homoseksualnosti. Sadizam je polna nastranost gde se seksualno zadovoljstvo postize mucenjem i nanosenjem fizickih bolova partneru, zatim straha i dusevnih patnji. Obicno su u pitanju psihopatske
osobe. Mazohizam je polna izopacenost suprotna sadizmu, kada lice uziva da bude povredjeno. Paraseksualnost , polni nagon se zadovoljava sa osobana neodgovarajuce starosti. Tu spadaju pedofilija , geronotofilija , nekrofilija(sa lesevima). Sodomija je opstenje sa zivotinjama. Fetisizam je zadovoljavanje polnog nagona na specifican nacin. Fetisi mogu biti mnogobrojni,raznovrsni (odevni predmet, deo tela npr stopala, mirisi, slusanje glasa idt). Mogu dovesti do napastvovanja, kradje id r. Ekshibicionizam je nastranost koja se sastoji u pokazivanju polnih organa i nagog tela drugim osobama. Pigmalionizam je posmatranje i dodirivanje statua i skulptura muskaraca i zena.
31. Vesanje
Vesanje nastaje stezanjem vrata omcom koju zateze delimicna ili celokupna tezina sopstvenog tela. Omca moze biti nacinjena od razlicitog materijala, jednostruko, dvostruko ili visestruko spregnuta. Ucvorena omca ima luk, krake i cvor. Neucvorena omca je otvorena. Potpuno vesanje postoji kada vesanik slobodno visi na omci, bez dodirivanja tla. Nepotpuno vesanje se moze ostvariti u razlicitim polozajima tela: stojecim, cucecim, polustojecim, sedecim, lezecim.. Kod tipcnog vesanja cvor se nalazi pozadi, na granici gornjeg dela vrata i potiljacnog dela glave. Kada je cvor spreda ili na bocnoj strani u pitanju je atipicno vesanje. Neposredno po zatezanju omce dolazi do gubitka svesti, te ne postoji mogucnost samospasavanja. Javlja se bledilo i pomodrelost lica, grcevi, umokravanje. Umiranje traje 3 do 5 minuta. Mehanizam umiranja je slozen i u njemu ucestvuju 3 cinioca: udusenje, prekid i poremecaj mozdanog krvotoka i sok. Udusenje nastaje usled zatvaranja disajnog puta. Poremecaj i prekid mozdanog krvotoka nastaje delimicnim ili potpunim zatvaranjem velikih arterijskih i venskih sudova. Sok nastaje prevelikim nadrazajem vagusnog zivca i njegovih osecajnih grana usled cega dolazi do refleksnog zaustavljanja srcanog rada. Tragovi vesanja variraju u zavisnosti od omce, gde je pritisak bio najveci, u vidu brazde ili pruge. Prednji deo jezika se nalazi stisnut izmedju zuba. Ponekada se mogu naci i tackasti krvni podlivi na vezicama oka i u kozi lica. Dijagnoza vesanja se postavlja na osnovu obdukcionog lokalnog nalaza na vratu, opsteg nalaza nasilnog mehanickog udusenja i iskljucenjem drugih uzroka smrti. Kod posmrtnog vesanja tragovi na vratu nemaju znakove zazivotnog nastajanja i nalaze se drugi uzroci smrti. Pravilna procena nadjenih povreda na lesu takodje je jedan od vaznih zadataka sudsko medicinskog vestacenja.
32.Netacno postavljena dijagnoza i krivicnopravna odgovornost lekara
Lekar koji pri pruzanju lekarske pomoci primeni ocigledno nepodobno sredstvo ili ocigledno nepodoban nacin lecenja ili ne primeni odgovarajuce higijenske mere ili uopste nesavesno postupa i time prouzrukuje pogorsanje zdravstvenog stanja stanja nekog lica kaznice se zatvorom od 3 meseci do 3
Smrt usled fizickog udusenja nastaje paralizom disajnog centra. Prilikom prolaska kroz srce, stuja moze da ga zaustavi. Lokalno delovanje struje je toplotno (sva 4 stepena opekotina), mehanicko (stvaranje povreda u vidu pukotine tkiva) i elektroliticko (hemijske povrede u vidu bojenja tkiva). Na mestu ulaska struje u telo postoji karakteristican elektricni beleg. Pod dejstvom struje nastaju grcevi misica i gubitak svesti pa je onemoguceno samospasavanje, a ponekad je onemoguceno odvajanje od provodnika i uz neciju pomoc. Nekad postoji i stanje prividne smrti kada su zivotne funkcije povredjenog svedene na minimum i tesko se uocavaju, zato uvek mora da se primeni prva pomoc. Dijagnoza se postavlja na osnovu nalaza lokalnih ostecenja, opsteg nalaza naprasnog umiranja, okolnosti slucaja i iskljucenjem drugih uzroka smrti.
36. Prskotina
Podvrste razderine su: prskotina, ujedina i okrzotina. Odlikuje se uzanim i duguljastim otvorom i obicno je vretenastog i cunastog oblika, te lici na sekotinu. Njene ivice mogu biti mestimicno ravne sa ostrouglastim zacepima koze na krajevima rane. Strane su obicno podlivene, a dno nepravilno brazdasto sa zgnjecenom krvlju i podlivenim tkivom. Strane rane pri dnu cesto povezuju mostici neprekinutih tkiva. Najcesce nastaju na glavi i drugim predelima gde se neposredno ispod koze nalazi kost.
37. Neblagovremena i neadekvatna lekarska pomoc
Delo se sastoji u nesavesnom pružanju lekarske pomoći od strane lekara, ili u nesavesnom pružanju medicinske pomoći, nege ili druge zdravstvene delatnosti od strane drugog zdravstvenog radnika čime se prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja drugog lica. Objekt zaštite je zdravlje ljudi od nesavesnog postupanja lekara u lečenju , odnosno zdravstvenih radnika u pružanju medicinske pomoći. Delo ima dva oblika, to su: nesavesno pružanje lekarske pomoći od strane lekara i nesavesno pružanje medicinske pomoći, nege ili druge zdravstvene delatnosti od strane drugog zdravstvenog radnika. Za postojanje krivičnog dela je potrebno da lekar primeni sredstva ili način lečenja koji su očigledno nepodobni čime se u znatnoj meri odstupa ili se grubo krši pravila medicinske struke. Izvršilac dela može biti lekar ili medicinski radnik. Posledica dela je povreda u vidu prouzrokovanje pogoršanja zdravstvenog stanja lica prema kome je upravo preduzeta delatnost lekara pri pružanju lekarske pomoći.
38. Razderno-nagnjecne rane
Razderina nastaje dejstvom tupine mehanickog predmeta. Karakteristike : otvor se nalazi u kozi, manje ili vise zjapi, razlicitog oblika, ivice su neravne i krvlju podlivene, strane rane su neravne, zgnjecene i krvlju podlivene, cesto u dubini povezane delicima neprekinutih tkiva. U dubinu moze zahvatiti vise tkiva, misice, kosti, zivce, krvne sudove. U prostoru rane se obicno nalazi tecna i zgrudvana krv, delici iskidanih tkiva ili izlomljenih kostiju i strana tela. Koza oko razderine je obicno nagnjecena i podlivena. Kada se oko njenih ivica nalazi nagnjecina koze onda se radi o nagnjecno-razdernoj rani.
39. Odredjivanje zivotne sposobnosti novorodjeceta
Zivotna sposobnost novorodjenceta zavisi od njegove telesne razvijenosti i zdravstvenog stanja. Pobace do 30. nedelje trudnoce zbog opste telesne nerazvijenosti je nesposobno za vanmatericni zivot, medjutim u danasnjim uslovima, plod starosti 6 do 6.5 meseci moze opstati. Nedonosce rodjeno izmedju 30- 38. nedelje trudnoce zbog nedovoljne telesne razvijenosti je uslovno sposobno za vanmatericni zivot. Najnizu telesnu razvijenost za vanmatericni zivot ima novorodjence od 7.5 meseci, odnosno, 30. nedelja. Duzine svega 37.5cm i tezine 1.500-2.000g. Veca razvijenost ga cini sposobnijim za zivot. Doneseno novorodjence je u potpunosti telesno razvijeno i bezuslovno sposobno za vanmatericni zivot. Zivotna sposobnost donesceta i nedonosceta zavisi od njegovog zdravstvenog stanja. Razne urodjene anomalije, urodjena oboljenja i povrede nastale pri porodjaju mogu onemoguciti zivot ili uslovljavati zivotnu sposobnost manje ili vise.
40. Povrede izazvane niskom temperaturom
Smrzotina je lokalno ostecenje nastalo dejstvom hladnoce pri apsolutno niskoj temperaturi. Prvo nastaje bledilo, pa pomodrelost i natecenost propracena bolovima, u tezim slucajevima se pojavljuju mehurovi i dublje izumiranje tkiva- gangrena. Prehladjenost je poremecaj koji nastaje opstim delovanjem relativno niske temperature na telo ili pojedine delove, usled cega dolazi do smanjenja otpornosti organizma i mogucnosti pojave novih oboljenja. Smrznutost kao fizicka povreda je ostecenje zdravlja ili unistenje zivota koje nastaje usled opsteg dejstva hladnoce pri apsolutno niskoj temperaturi. Zadesnog je porekla najcesce. Kada teperatura padne ispod 33 dolazi do sanjivosti, daljim snizenjem do obamrlosti i dubokog gubitka svesti, na 25 prestaju zivotne funkcije. Nalazenje lesa u smrznutom stanju ne znaci da je to uzrok smrti. Obdukcija se vrsi tek posle odmrzavanja tkiva. Sledjivanjem se les dobrim delom konzervira i trpi manje promene.
41.Ujedina
Podvrsta razderine. Nastaje ugrizom coveka ili zivotinje. Covecje ujedine imaju karakteristican izgled, a izgledaju na razderine sa krvnim podlivima u okolini. Mogu posluziti za identifikaciju lica koje je ujed izvrsilo. Mogu nastati u samoodbrani. Ujedine od konja, svinje i vola imaju karakteristike razderine, a psa i drugih mesojeda kombinaciju ubodina i razderina. Zivotinjskim ujedom se prenosi besnilo, a covecjim specificne i nespecificne zaraze.
42. Neukazivanje lekarske pomoci
- Lekar koji protivno svojoj duznosti odbije da ukaze lekarsku pomoc licu kome takva pomoc treba, a koje se nalazi u neposrednoj opasnosti za zivot ili opasnosti od nastupanja teske telesne povrede ili teskog narusavanja zdravlja kaznice se novcanom kaznom ili kaznom do 2 godine zatvora.
- Ako usled dela iz st. 1 ovog clana lice kojem nije ukazana lekarska pomoc bude tesko
Mogu ga uzrokovati povrsnost, aljkavost, neozbiljnost itd... Ono kompromituje lekara u strucnom i etickom smislu. Lazno vestacenje je namerno pogresno vestacenje i predstavlja posledicu nesavesnog rada lekara, a predstavlja i krivicno delo.
46. Trovanje insekticidima
Insekticidi su sinteticka hemijska sredstva za unistavanje stetnih insekata. Trovanja su najcesce samoubilackog ili zadesnog karaktera, a vrlo retko ubilackog. Trovanje se najcesce zavrsava smrtnim ishodom. Organofosforni insekticidi se nalaze u prodaji pod razlicitim nazivima: E-605, malation, etiol... Najotrovniji je paration. To je zejtinasta tecnost sa jakim prodornim mirison, slicnom petroleumu. Smrtna doza je 10-15mg na jedan kilogram telesne tezine. Pojave trovanja se manifestuju odmah po unosenju: gadjenje, povracanje, uznemirenost, glavobolja... Na lesu se primecuje suzenost zenica oka, a prilikom obdukcije se oseca karakteristican miris otrova. Organohlorni insekticidi su lindan, heptahlor, DDT... Smrtna doza varira, deluju pre svega na centralni nervni sistem organizma. Zenice oka su prosirene. Dinitro-jedinjenja kao kreozan, morozim i drugi su insekticidi, koji se upotrebljavaju za zimsko prskanje vocki. Koza i nokti su zute boje, mokraca zutozelena.
47. Povrede izazvane visokom temperaturom
Opekotina je fizicka povreda nastala lokalnim dejstvom visoke temperature od plamena, vrelih gasova ili zracenjem pregrejanih predmeta na telo. Povrede su najcesce zadesnog karaktera. Ostecenja mogu biti lokalnog i opsteg karaktera. Lokalna zavise uglavnom od visine temperature i trajanja njenog dejstva i mogu biti razlicitog stepena izrazenosti i rasprostranjenosti.
- Prvi stepen - zapaljiva reakcija koze, sa crvenilom, otokom i bolovima.
- Drugi stepen - posledica dubljeg ostecenja i zapaljive reakcije koze, dolazi do odvajanja natkozice od kozice, stvaraju se mehurovi ispunjeni zuckastom tecnoscu.
- Treci stepen - izumiranje tkiva sa zgrudnjavanjem belancevina i zgrusavanjem krvi u krvnim sudovima, pored koze mogu biti zahvacene i kosti.
- Cetvrti stepen - ugljenisanost koze i dubljih tkiva. Opsti poremecaji nastali u organizmu usled opekotina zavise od zahvacene povrsine i postojeceg stepena opecenosti. Dovode do uznemirenosti, povisene temperature, povracanja, proliva, moze prestati izlucivanje mokrace. Takodje moze se desiti poremecaj srcanog rada i disanja, dolazi do pomucenja svesti, javljaju se grcevi i nastupa smrt. Krv za analizu na ugljen-monoksid se uzima iz srca i dublje polozenih velikih krvnih sudova, u kolicini od najmanje 20ccm. Oparotina nastaje lokalnim dejstvom vrele tecnosti ili pare. Najcesce je zadesnog karaktera. Uglavnom 1. i 2. stepena, vrlo retko 3. Toplotni udar i suncanica, normalna temperatura organizma je 36.5 (+/-0.5). Toplotni udar je nesmrtno ili smrtno ostecenje tela, usled pojacanog stvaranja i smanjenog odavanja toplote. Suncanica je ostecenje prouzrukovano duzim direktnim dejstvom suncevih zraka na vrat i glavu. Nastaje poremecaj termoregulacije.
48. Prava i duznosti sudsko-medicinskih vestaka pri vestacenju
Vestacenje za lekara predstavlja ne samo njegovu gradjansku vec i profesionalnu obavezu. Eticke kvalifikacije moraju biti besprekorne. Neodazivanje pozivu i bezrazlozno odbijanje vestacenja, povrsan i aljkav odnos prema svojim obavezama, nepotrebno zakasnjenje, neazurnost u radu i prekoracenje datih rokova ne treba da budu svojstveni sudskom vestaku. Ukoliko njegove strucne sposobnosti nisu zadovoljavajuce, treba sam da zatrazi izuzece. Takodje treba da bude krajnje savestan i objektivan, jer od rezultata njegovog rada zavisi resavanje sudskog problema, a po nekada i zivot coveka. Ne sme biti podvodljiv i podlozan tudjoj sugestiji, a prema ostalim vestacima treba da bude kolegijalno korektan. Prema ZKP-u, prava i obaveze vestaka su sledece: Duznosti :
- da se prihvati vestacenje,
- obavi istrazivanje lege artis,
- da da nalaz I misljenje,
- da polozi zakletvu. Prava :
- da se upozna sa materijom,
- da trazi dopunski materijal za vestacenje,
- da prisustvuje izvodjenju drugih dokaza,
- naknada troskova,
- nagrada za svoj rad.
49. Oguljotina
Karakterise se defektom povrsnog sloja koze, natkozice i ogoljavanjem kozice. Nastaje tangencijalnim, kosim i uspravnim delovanjem mehanickog predmeta, najcesce tupine, a moze i povrsnim delovanjem siljka. Oblik im varira, tackast, prugast, crtast... u zavisnosti od oblika orudja kojim je naneta. Ogoljena kozica izluci tkivnu tecnost najcesce sa primesama krvi kojim se pokrije ozleda. Dolazi do zgrusavanje sadrzaja, a nadalje do isparenja tecnih sastojaka. Tako se formira krasta. Od periferije ka centru kraste se vrsi regeneracija koze. Oguljotina sluzokoze nastaje defektom povrsnog sloja, pa sluzica ostaje ogoljenja, ne nastaje krasta. Oguljotina naneta lesu ne stvara krastu. Sudsko medicinski znacaj : dokazuje sredstvo mehanicke sile, lokalizacija moze ukazati na ciljanost napada, na pruzeni otpor, a oblikom moze doprineti identifikaciji povrednog predmeta.
50. Identifikacija ljudskih leseva i delova tela
Najcesce se preduzima kod nalazenja nepoznatih mrtvih osoba bez javnih isprava i drugih dokumenta na osnovu kojih bi se moglo utvrditi o kome se radi. Identifikacija se skoro uvek vrsi u okviru obdukcije, a redje postavlja samo kao svrha sudsko-medicinskog vestacenja. Pregled licnih isprava i dokumenata je najlaksi nacin za utvrdjivanje identiteta lesa. Pretrazuju se dzepovi i odeca da bi se nasli dokumenti koji bi ukazali na identitet osobe o kojoj se radi. Fotografisanje treba izvrsiti sto ranije i pre vrsenja obdukcije. Glavu treba urediti da odgovara zazivotnom izgledu. Oci treba da budu poluotvorene, usta zatvorena, kosa uredjena. Za sjaj ociju
