Study with the several resources on Docsity
Earn points by helping other students or get them with a premium plan
Prepare for your exams
Study with the several resources on Docsity
Earn points to download
Earn points by helping other students or get them with a premium plan
Community
Ask the community for help and clear up your study doubts
Discover the best universities in your country according to Docsity users
Free resources
Download our free guides on studying techniques, anxiety management strategies, and thesis advice from Docsity tutors
Akcionarsko drustvo i njegova urprava
Typology: Study notes
1 / 15
This page cannot be seen from the preview
Don't miss anything!
- UVOD Akcionarsko društvo je vrsta privrednog društva, društva kapitala, za čije se osnivanje sredstva pribavljaju izdavanjem akcija. Akcionarsko društvo osniva jedno ili više pravnih ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom koje sadrži oznaku "akcionarsko društvo" ili skraćenicu "a.d." ili "ad". Osnovni kapital društva utvrđen je i podeljen na akcije. Osnovni kapital društva čini zbir nominalnih vrednosti svih akcija.
Akcionarsko društvo je društvo kapitala, odnosno za njegovo funkcionisanje nisu od značaja personalne osobenosti akcionara. Ova forma privrednog društva posluje pod zajedničkim poslovnim imenom. Akcionarsko društvo je pravni subjekt. Ovaj status stiče upisom u registar. Društvo ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine osnivača. Ovo društvo odgovara u potpunosti svojom imovinom za obaveze koje preuzima u pravnom prometu. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva.
Međutim, akcionari akcionarskog društva mogu prema trećim licima lično odgovarati za obaveze društva ako zloupotrebe pravilo o ograničenoj odgovornosti. Zloupotreba postoji u slučaju kada akcionar upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen, ukoliko koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao sa sopstvenom imovinom, ukoliko koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca, ili ukoliko umanji imovinu društva radi sticanja koristi za sebe ili treća lica, iako je znao ili morao znati da društvo neće moći da izvrši svoje obaveze.
Akcionarsko društvo ima fiksiranu osnovnu glavnicu. Minimalni osnovni kapital društva propisan je zakonom. Načelo fiksiranosti osnovne glavnice je od posebnog značaja za treća lica, kao generalno obezbeđenje zarealizaciju njihovih potraživanja. Akcionarsko društvo je dužno da vrednost svoje neto imovine stalno održava na nivou koji je jednak ili veći od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala. U slučaju da se osnovni kapital društva iz bilo kog razloga smanji ispod minimalnog iznosa određenog zakonom, akcionarsko društvo ima obavezu da ga obezbedi u roku od šest meseci od dana smanjenja. Drugi način za rešenje problema smanjenja osnovnog kapitala jeste promena pravne forme. Ukoliko društvo ne uspe da održi vrednost neto imovine na nivou jednakom ili većem od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, nad njim će biti otvoren postupak likvidacije.
Ako se akcije ili druge hartije od vrednosti stiču unošenjem stvari i prava, njihovo plaćanje se vrši unošenjem tih stvari i prava u imovinu društva najkasnije u roku od dve godine od dana registracije društva. Osnovne karakteristike akcionarskog društva:
Akcionarsko društvo prestaje iz sledećih razloga:
Dva su uslova koja treba osnivači da ispune u cilju osnivanja akcionarskog društva. Osnivački akt je prvi, formalni uslov. Osnivački akt je konstitutivni akt društva koji ima formu odluke o osnivanju društva ako ga osniva jedno lice, ili ugovora o osnivanju ako društvo osniva više lica. Osnivački akt akcionarskog društva se ne menja. Akcionarsko društvo ima i statut kojim se uređuje upravljanje društvom i druga pitanja. Društvo ima obavezu da najmanje jednom godišnje izvrši izmene i dopune statuta, u cilju usklađivanja podataka, u slučaju da je u prethodnoj godini došlo do njihove promene. Statut, kao i njegove izmene i dopune, donosi skupština društva, običnom većinom glasova svih akcionara sa pravom glasa. Statutom društva se može predvideti i veća većina glasova neophodna za donošenja navedene odluke.
Osnivački akti i statut akcionarskog društva sačinjavaju se u pisanoj formi i podnose se nadležnom registru. Drugi obavezni uslov koji mora biti ispunjen u cilju osnivanja akcionarskog društva je obezbeđenje osnovnog kapitala. Minimalni osnovni kapital akcionarskog društva, preciznije novčani ulog osnovnog kapitala određen je zakonom. Osnovni kapital akcionarskog društva obezbeđuje se ulozima akcionara. Zakon pored određenja minimalnog osnovnog kapitala akcionarskog društva definiše i minimalnu nominalnu vrednost akcija. Učešće akcija u osnovnom kapitalu određuje se odnosom vrednosti tih akcija i ukupne vrednosti svih uplaćenih akcija, pri čemu je vrednost akcija jednaka zbiru vrednosti akcija sa nominalnom vrednošću i računovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalne vrednosti.
Postupak osnivanja akcionarskog društva počinje potpisivanjem osnivačkog akta društva od strane akcionara koji ga osnivaju. Akcionari koji osnivaju društvo potpisuju i prvi statut društva. Akcionari koji osnivaju društvo imaju obavezu da akcije koje su upisali i uplate na privremeni račun, i to pre registracije osnivanja društva. Obaveza akcionara se odnosi na uplatu, odnosno unos uloga koji predstavljaju najmanje 25% osnovnog uloga, pri čemu uplaćeni iznos novčanog dela osnovnog kapitala ne može biti niži od iznosa minimalnog osnovnog kapitala definisanog zakonom (3.000.000,00 dinara).
Prvim statutom može se definisati da društvo snosi određene stvarno nastale troškove po osnovu osnivanja društva, ili da akcionari koji osnivaju društvo imaju pravo na naknadu tih troškova od društva.
Navedena načela identična su rešenjima koja su prisutna u Direktivi Evropske unije o ponudi za preuzimanje. Direktivom se, pre svega, insistira na ravnopravnom tretmanu svih akcionara ciljnog društva, uspostavljanju pravične cene kod takozvane mandatorne ponude, pravu većinskog akcionara na kupovinu preostalih akcija ( squeez-out right ), kao i na pravu manjinskih akcionara da prodaju akcije većinskom akcionaru ( sell-out right ).
Vrlo važan element postupka preuzimanja akcionarskih društava jeste ponuda za preuzimanje. Ponuda za preuzimanje je, u stvari, javna ponuda za sticanje akcija koju upućuje lice zainteresovano za sticanje kontrolnog učešća u ciljnom društvu (ponuđač). Ponuda se upućuje svim akcionarima ciljnog drušva za kupovinu svih akcija sa pravom glasa. Ponuda za preuzimanje mora biti javno upućena. U njoj mora biti naznačen broj akcija sa pravom glasa koje se žele preuzeti, cena po kojoj se preuzimanje želi, kao i rok važenja predložene cene. Ponuda za preuzimanje koja se upućuje akcionarima ciljnog društva može biti dobrovoljna i obavezna, a shodno tome se razlikuju i dva načina preuzimanja akcionarskih društava. Lice koje nije steklo preko 25% akcija ciljnog društva s pravom glasa, nije obavezno da objavi ponudu za preuzimanje u skladu sa odredbama zakona, a ako ipak namerava da objavi ponudu za preuzimanje.
To može učiniti jedino pod uslovima i na način određen zakonom (dobrovoljna ponuda). S druge strane, lice koje stekne akcije ciljnog društva, kojima zajedno s akcijama koje već poseduje prelazi 25% od ukupnog broja glasova koje daju akcije s pravom glasa ciljnog društva, obavezno je da o sticanju odmah, istovremeno obavesti organizacioni oblik organizovanog tržišta na kome se trguje akcijama ciljnog društva, Komisiju i ciljno društvo, i objavi ponudu za preuzimanje, pod uslovima i na način definisan zakonom.
Takođe, lice koje stekne akcije izdavaoca u iznosu od 25% od ukupnog broja glasova koje daju akcije sa pravom glasa ciljnog društva, obavezno je da o sticanju odmah, istovremeno obavesti organizacioni oblik organizovanog tržišta na kome se trguje akcijama ciljnog društva, Komisiju i ciljno društvo. Lice koje je na osnovu ponude za preuzimanje steklo manje od 75% akcija s pravom glasa, u slučaju daljeg sticanja akcija istog ciljnog društva obaveznoje da objavi ponudu za preuzimanje. Lice koje je na osnovu ponude za preuzimanje steklo 75% ili više akcija s pravom glasa, obavezno je da objavi ponudu za preuzimanje kada:
Pored osnovne podele ponuda za preuzimanje na dobrovoljnu i obaveznu, ponuda može biti uslovna, kojom ponuđač traži sticanje označenog najmanjeg broja, odnosno procenta akcija sa pravom glasa ciljnog društva kao minimum koji on želi da stekne, tako da ona prestaje da ga obavezuje ako se označeni uslov ne ispuni do isteka roka za njeno prihvatanje. Bezuslovna je ponuda kada u njoj nije izričito i jasno označen uslov. Diskriminatorska ponuda, odnosno ponuda za preuzimanje koja nije upućena svim akcionarima ciljnog društva po istoj ceni i ostalim jednakim uslovima, je zabranjena. Od dužnosti isticanja javne ponude za preuzimanje, u situaciji kada sticalac prelazi neki od navedenih pragova, postoje određeni izuzeci. Oni se odnose, pre svega, na situaciju kada su akcije stečene nasleđem, deobom bračne ili druge zajedničke imovine, dobročinim pravnim poslom od supružnika, krvnog srodnika zavisno od stepena srodstva, ali i kada su akcije stečene u postupku promene pravne forme društva, statusne promene privrednog društva, u postupku stečaja ciljnog društva ili njegove reorganizacije u stečaju, i u drugim zakonom određenim slučajevima.
Preuzimanje akcionarskog društva odvija se po određenom postupku. Ponuđač je obavezan da u roku od jednog radnog dana od dana nastanka obaveze preuzimanja objavi obaveštenje o nameri preuzimanja, na način na koji se u skladu sa zakonom objavljuje ponuda za preuzimanje. Ovo obaveštenje mora sadržati podatke koji predstavljaju i obaveznu sadržinu ponude za preuzimanje. Ponuđač je obavezan da u roku od jednog radnog dana od dana nastanka obaveze preuzimanja podnese Komisiji zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, samu ponudu, skraćeni tekst ponude, tekst obaveštenja o nameri za preuzimanje i neophodne isprave. Komisija donosi rešenje u roku od dva radna dana od dana prijema urednog zahteva, i o tome obaveštava Centralni registar.
Od dana objavljivanja obaveštenja o nameri preuzimanja do dana objavljivanja izveštaja o preuzimanju, akcije ponuđača i akcije lica koja s njim zajednički deluju ne daju pravo glasa. Ponuda za preuzimanje se ne može menjati, osim u cilju poboljšanja. Poboljšanjem ponude se smatra povećanje cene, odnosno povlačenje uslova, ako je bio dat. Cena u ponudi za preuzimanje se ne može snižavati. Kada su predmet preuzimanja banke ili osiguravajuća društva, za objavljivanje ponude za preuzimanje ponuđač istovremeno sa podnošenjem zahteva za odobrenje objavljivanja ponude Komisiji, podnosi i zahtev za dobijanje saglasnosti Narodnoj banci Srbije, odnosno drugom nadležnom organu, u slučaju kada je to propisano posebnim zakonom. Pre podnošenja zahteva za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, ponuđač je obavezan da obezbedi neophodna sredstva za kupovinu akcija na način definisan zakonom. Skraćeni tekst ponude za preuzimanje i svaku izmenu ponude ponuđač je obavezan da odmah nakon prijema rešenja Komisije o odobrenju objavljivanja ponude za preuzimanje, odnosno izmene ponude za preuzimanje, objavi u jednim dnevnim novinama koje se redovno distribuiraju na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, a može je objaviti i na svojoj internet stranici.
Sadržina ponude za preuzimanje je precizno i u potpunosti određena zakonom. Rok važenja ponude iznosi najmanje 21 dan, a najduže 45 dana od dana objavljivanja ponude za
Broj direktora akcionarskog društva se određuje statutom. Društvo ima jednog ili više direktora. Ako društvo ima tri ili više direktora, oni čine odbor direktora. Javno akcionarsko društvo ima odbor direktora koji se sastoji od najmanje tri direktora. Direktori mogu biti:
Ukoliko društvo ima manje od tri direktora, svaki od njih je izvršni direktor. Javno akcionarsko društvo mora imati neizvršne direktore, čiji broj mora biti veći od broja izvršnih direktora. Izvršni direktori vode poslove društva i njegovi su zakonski zastupnici. Ako društvo ima dva ili više izvršnih direktora, oni vode poslove i zastupaju društvo zajednički. Statutom se, međutim može definisati drugačije rešenje. Izvršni direktori mogu biti ograničenu u vršenju svojih nadležnosti. Ograničenja se određuju zakonom, statutom, odlukama skupštine ili odlukama odbora direktora. Direktori mogu imenovati jednog od izvršnih direktora ovlašćenih za zastupanje društva za generalnog direktora. Nadležnost generalnog direktora je koordiniranje rada izvršnih direktora i organizovanje poslova društva.
Neizvršni direktori nadziru rad izvršnih direktora, predlažu poslovnu strategiju društva i nadziru njeno izvršavanje. Neizvršni direktor ne može biti lice koje je zaposleno u društvu. Nezavisni direktor je lice koje nije povezano sa direktorima i koje u prethodne dve godine nije:
Javno akcionarsko društvo ima najmanje jednog neizvršnog direktora koji je istovremeno i nezavisan od društva (nezavisni direktor). Direktor ima pravo na naknadu za svoj rad, a može imati i pravo na stimulaciju putem dodele akcija.
Nadležnost odbora direktora je višestruka. Odbor direktora, između ostalog:
Pitanja iz nadležnosti odbora direktora ne mogu se preneti na izvršne direktore društva, a u nadležnost skupštine samo na osnovu odluke samog odbora. Direktori – članovi odbora biraju jednog od direktora za predsednika odbora. Odbor direktora odluke donosi većinom glasova prisutnih direktora. Statutom ili poslovnikom o radu može biti određena veća većina. Ako su glasovi direktora pri odlučivanju jednako podeljeni, odlučujući je glas predsednika odbora direktora. Međutim, i ova odredba može biti drugačije definisana pomenutim aktima.
Akcionarsko društvo koje se opredelilo za dvodomni način upravljanja bira:
Članove nadzornog odbora imenuje skupština. Javno akcionarsko društvo ima najmanje jednog člana nadzornog odbora koji je nezavisan od društva (nezavisni član nadzornog odbora), za koga važe isti uslovi i ograničenja kao i za nesavisnog direktora. Članovi nadzornog odbora biraju jednog od članova za predsednika odbora. Članovi nadzornog odbora imaju pravo na naknadu, a mogu imati o pravo na stimulaciju putem dodele akcija. Nadzorni odbor, između ostalog:
Akcionarskom društvu pruža se mogućnost donošenja kodeksa korporativnog upravljanja. 5 Osobenost kodeksa ponašanja jeste njegova fakultativnost. Kodeks ponašanja treba da sadrži principe i standarde upravljanja društvom, kao i standarde odgovornosti.
Prema Zakonu o privrednim društvima Izjava o primeni kodeksa korporativnog upravljanja je sastavni deo godišnjeg izveštaja o poslovanju javnog akcionarskog društva. Izjava, posebno, sadrži obaveštenje o kodeksu koji društvo primenjuje, sva bitna obaveštenja o praksi korporativnog upravljanja, kao i odstupanja od pravila tog kodeksa.
Može se reći da je akcionarsko društvo kompleksno društvo, čiji je razvoj i značaj uslovljen ograničenim rizikom članstva i finansijskim uspehom koji pokazuje. Njegova prednost se ogleda:
Na osnovu navedenog može se reći da akcionarska društva danas upravljaju globalnom ekonomijom. U tržišno razvijenim privredama, akcionarska društva karakteriše koncentracija kapitala i centralizacija svojine, što dovodi do jačanja njihove ekonomske moći do neslućenih razmera. U zemljama u tranziciji, zbog privatizacije državnog i društvenog kapitala dolazi do promene postojećih pravnih oblika ("društvena", "državna" ili "javna" preduzeća) u akcionarska društva, odnosno do procesa korporativizacije, a time i do povećanja broja akcionarskih društava.